Kako je Valtazar Bogishić propisao vlasništvo Mitropolije nad svetinjama u Crnoj Gori

Valtazar Bogishić je u Opštem imovinskom zakonu za Knjževinu Crnu Goru, koji je objavljen 25. marta 1888. godine, propisao da su crkve, manastiri i drugi slični verski objekti u vlasništvu crkve i verskih zajednica. Ova prava se koriste u skladu sa crkvenim ustavima i pravilima i ne mogu se menjati novim zakonima.

Ovaj zakon, koji ima veliki pravni značaj, uspostavio je pravna pravila koja se primenjuju i danas u savremenom evropskom zakonodavstvu. Knjaz Nikola Petrović je izrazio odobravanje za ovaj zakonik, koji je dobio visoke ocene iz različitih evropskih akademija.

Zakonik je odmah preveden na više jezika, čime je dodatno potvrđena njegova važnost. Dr Lujo Bakotić je ukazao na kompleksnost kodinga građanskog prava, ističući da je Bogishićevo delo impresivno jer je sam uspeo da uskladi zakonske norme sa običajima i pravnom tradicijom Crne Gore.

U poglavlju VIII Zakona stoje odredbe koje se tiču crkava i manastira, naglašavajući da su uprava crkvenih dobara i druga prava priznata od strane države. Ove odredbe ukazuju na to da su izvršna i zakonodavna vlast, predvođene knjazom Nikolom, priznale imovinska prava Mitropolije crnogorsko-primorske i brdske.

Ova prava na imovinu su priznate kroz istoriju, a knjaz Nikola je kroz odredbe koje je utvrdio Bogishić omogućio postavljanje temelja za zaštitu tih prava. Najnovije zakonodavne inicijative o verskim zajednicama dovode u pitanje ovu pravnu tradiciju i mogu imati štetne posledice po imovinska prava i verske slobode.

Ukazano je na to da bi usvajanje takvog zakona moglo dovesti do gubitka pravnih argumenata u budućim parnicama, uključujući i pred Evropskim sudom za ljudska prava.