39 godina od rečenice 'Niko ne sme da vas bije'

Na današnji dan, 24. aprila 1987. godine, Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Predsedništva Saveza komunista Srbije, posetio je Kosovo Polje i dao podršku Srbima s Kosova i Metohije koji su se žalili na sve agresivniji nacionalizam kosovskih Albanaca. Ta podrška simbolično je izražena rečenicom: 'Niko ne sme da vas bije'.

Miloševićevi kritičari tvrde da su te reči bile nacionalističke, ali su njegove pristalice smatrale da je njima pokušavao narodu da stavi do znanja da neće trpeti kršenje ljudskih prava u južnoj pokrajini. Ivan Stambolić je kasnije rekao da je taj dan označio kraj Jugoslavije.

Rečenica 'Niko ne sme da vas bije!', koju je Slobodan Milošević izgovorio u masi Srba tokom posete Kosovu i Metohiji, ušla je u antologiju. Za neke je to bio 'srpski nacionalizam', a za druge 'srpski patriotizam'. Tog 24. aprila 1987, kada je Milošević tu poruku izgovorio među okupljenim Srbima, umesto njega, na Kosovo je trebalo da ide Ivan Stambolić, tadašnji čelnik Saveza komunista Srbije. Milošević je tamo otišao na njegov zahtev.

Zatekao je veliki broj Srba koji su već od albanske pobune 1981. godine živeli u stanju stalne represije albanskih separatista. Policija, koja je u to vreme bila većinom albanska, ograđivala se od bilo kakvog delovanja kako bi zaštitila Srbe. Pod takvom presijom, Srbi su počeli da se samoorganizuju kako bi zaštitili svoje kuće od ekstremističkih pretnji i napada.

Silujući, ubistva, pretnje i uništavanje imovine, kao i činjenica da su sudstvo i policija bili pod albanskim rukovodstvom, uticali su na to da država nije mogla da zaštiti Srbe. Milošević je bio poslat da smiri naše sunarodnike, ali su stvari već otišle predaleko.

Srbi su posle Slobinog vatrenog govora sa svečane bine bukvalno vrebali šansu da mu se lično obrate kako bi bili sigurni da ih je neko čuo. Hiljade Srba guralo se kako bi stiglo do Slobodana dok je on pokušavao da uđe u Dom kulture na Kosovu Polju. Milošević je primio srpske predstavnike, ali je, dok je razgovor trajao, policija, pretežno albanskog etničkog sastava, plašeći se nasilja, upotrebila palice da udalji masu od Doma kulture.

Srbi su počeli da uzvikuju: 'Ubice!' i 'Mi smo Titovi, Tito je naš'. Milošević je izašao da vidi šta se dešava. Sa balkona Doma kulture održao je govor koji je trebao da umiri masu, ali se desilo suprotno. Kada je krenuo da izlazi, Srbi su hteli da mu priđu bliže. Miliicija je pokušavala da ih potisne. Nastalo je sveopšte komešanje. Jedan od Srba je uzviknuo Miloševiću: 'Ali, biju nas! Biju nas!' (misleći na postupak milicije prema demonstrantima).

Milošević se tada okrenuo ka tom delu gomile i prilično jasno i glasno izgovorio antologijsku rečenicu: 'Niko ne sme da vas bije!' To nije bila rečenica samo političara, već i rečenica običnog čoveka. Ona je na neki način odredila sudbinu Srba na Kosovu i Metohiji.

Miloševićevi kritičari tvrde da su te reči bile nacionalističke, ali su zato njegove pristalice tvrdile da je time pokušavao narodu da stavi do znanja da neće trpeti kršenje ljudskih prava u toj pokrajini. O Kosovu sve do proleća 1987. godine Slobodan Milošević nije javno iznosio svoj odnos prema tom problemu.

O krizi u pokrajini držao se zvanične odluke partijskih foruma, koja je glasila otprilike ovako: 'Na delu je kontrarevolucija oličena u albanskom nacionalizmu i irredentizmu protiv koje se treba boriti shodno interesima radničke klase i politici bratstva i jedinstva.' Upravo će na promeni odnosa prema kosovskom pitanju Milošević svega pet meseci kasnije odnijeti pobedu na antologijskoj Osmoj sjednici i postati novi vođa Srbije.

Ključni obrt dogodio se 24. aprila, kada je Milošević u pokušaju da umiri uzavrelu krv Srba i Crnogoraca došao u Kosovo Polje. Situacija je bila napeta. Na talasu peticije 2.016 nezadovoljnih Srba iza koje je na kraju stalo više od 80.000 potpisnika s kraja 1985. godine jačao je duh bune. Nezadovoljstvo je pretilo da eskalira ili u sukob ili u masovni egzodus. Stanje je pretilo da se otme kontroli.

Srbima je stigla podrška više od 200 intelektualaca – akademika, profesora, književnika i umetnika iz Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja. Kosovo je postalo tema broj jedan u beogradskoj javnosti. Sve ostalo je istorija…