Ruski i srpski sociolozi predstavili rezultate zajedničkih istraživanja

Učesnici seminara posvetili su rad sećanju na osnivača Uralske sociološke škole Jurija Rudolfoviča Višnjevskog. Prošle nedelje, Škola državne uprave i preduzetništva Uralskog Federalnog Univerziteta iz Jekaterinburga bila je centar više naučnih diskusija. Od 13. do 17. aprila održana je XII Međunarodna naučno-praktična konferencija, a u okviru nje održano je još jedno zasedanje Rusko-srpskog naučnog seminara po društvenim naukama, koje je bilo posvećeno predstavljanju rezultata obimnog zajedničkog projekta – serije zajedničkih publikacija ruskih i srpskih naučnika u vodećem sociološkom časopisu Republike Srbije – „Sociološki pregled”.

Ovaj međunarodni naučni projekat, koji predstavlja jedan od značajnijih i veoma dobrih i uspešnih primera akademske saradnje između Rusije i Srbije u oblasti društvenih nauka, okupio je istaknute istraživače sa Uralskog federalnog univerziteta (UrFU) iz Jekaterinburga i srpskih akademskih institucija. Inicijativa UrFU kao pokretačka snaga saradnje, Uroš Šuvaković, jedan od ključnih srpskih učesnika projekta, posebno je istakao lični doprinos rukovodstva Škole državnog upravljanja i preduzetništva UrFU na čelu sa Aleksejem Konstantinovičem Kljujevom u razvoju naučnog dijaloga između dve zemlje.

„Upravo je ruska strana bila inicijator sastanka i njihova je zasluga što je ovaj projekat uopšte dobio život. Nadam se da će se u budućnosti projekat samo razvijati i donositi sve više plodova”, rekao je Šuvaković, ukazujući na stratešku ulogu ruskih kolega u pokretanju i realizaciji ove saradnje. Šuvaković je, pored toga, bio koautor istraživanja o socijalnom prostoru siromaštva, doprinoseći srpskom iskustvu u analizi ovog globalnog društvenog problema i omogućavajući uporednu perspektivu rusko-srpskog konteksta.

Tokom seminara, učesnici su odali počast izuzetnom naučniku i osnivaču Uralske sociološke škole, profesoru Juriju Rudoloviču Višnjevskom. Istaknuto je da je učešće u ovom međunarodnom projektu bilo jedan od poslednjih radova zaslužnog profesora, čiji je naučni opus ostavio dubok trag u razvoju sociološke misli.

U okviru sesije, vodeći istraživači predstavili su rezultate zajedničkih projekata iz najaktuelnijih oblasti sociološke nauke:

1. Transformacija kulture sećanja - Tema „Od istorijskog sećanja na Drugi svetski rat ka kapitalu istorijskog sećanja: transformacija kulture sećanja u svesti ruskih studenata” autorskog tima pod vođstvom J. R. Višnjevskog (M. V. Pevnaјa, A. V. Kulminskaјa, B. Vućković) otvara važna pitanja o tome kako mlade generacije u Rusiji percipiraju i vrednuju istorijsko nasleđe. Srpski kolega Boris Vućković doprineo je uporednom uglu u analizi transformacije kulture sećanja, unoseći srpsko iskustvo u diskusiju o istorijskom pamćenju u postsovjetskom i postjugoslovenskom kontekstu.
2. Socijalni prostor siromaštva - Istraživanje „Socijalni prostor siromaštva kao predmet sociološke analize” predstavlja plod zajedničkog rada A. K. Kljujeva, U. Šuvakovića, A. P. Bagirove i T. S. Kozičine, fokusirajući se na jedan od najgorih društvenih problema savremenog doba. Uroš Šuvaković je svojim srpskim iskustvom u istraživanju socijalne isključenosti i siromaštva obogatio analizu, omogućavajući šire razumevanje ovog fenomena u tranzicionim društvima.
3. Altruizam među ruskom omladinom - Rad „Altruizam u životnom prostoru ruske omladine” autora N. L. Antonove, V. R. Lopatina i S. Šljukića bavi se vrednosnim orijentacijama mladih ljudi i njihovim stavom prema solidarnosti i međusobnoj pomoći. Srpski profesor sa katedre za sociologiju Novosadskog univerziteta Srđan Šljukić doprineo je uporednom dimenzijom studije, unoseći perspektivu srpske omladine i omogućavajući analizu razlika i sličnosti u vrednosnim sistemima mladih u dvema zemljama.
4. Aksiološka istraživanja porodičnog diskursa - Studija „Aksiološka merenja porodičnog diskursa: kvalitativna analiza ženskih blogova u ruskom i srpskom digitalnom prostoru” (T. V. Leonćeva, A. V. Ščetinin, Z. Jevtović) upoređuje vrednosne sisteme u digitalnoj komunikaciji dve zemlje. Zorica Jevtović, kao srpska predstavnica u ovom timu, omogućila je autentičan uvid u srpski digitalni prostor i porodične vrednosti kako se one ogledaju u onlajn komunikaciji srpskih žena, čineći uporednu analizu metodološki potpunijom.
5. ESG prakse ruskog poslovnog sektora - Rad „Programi ruskog biznisa usmereni na porodice zaposlenih: kontent-analiza na osnovu podataka ESG-rejtinga” (I. V. Kobec, N. Vasojević) analizira modele korporativne društvene odgovornosti prema zaposlenima i njihovim porodicama. Nemanja Vasojević je svojom ekspertizom u oblasti korporativne sociologije i upravljanja ljudskim resursima doprineo razvoju metodološkog okvira za analizu ESG praksi, ukazujući na potencijal primene sličnih modela u srpskom privrednom okruženju.

Važan deo seminara bio je i razgovor o konceptu novog publikacionog projekta i daljim koracima u jačanju međunarodnog akademskog partnerstva. Učesnici su se složili da je ova saradnja primer uspešnog naučnog dijaloga koji doprinosi ne samo razvoju sociološke nauke, već i unapređenju međudržavnih odnosa na akademskom planu. Srpski naučnici su tokom diskusija istakli značaj ovakvih zajedničkih projekata za jačanje kapaciteta srpske sociološke zajednice i razmenu znanja sa ruskim kolegama. Njihovo aktivno učešće u svim fazama istraživanja — od definisanja problema do analize podataka i pisanja radova — potvrđuje ravnopravni karakter ove saradnje i uzajamnu korist za obe akademske zajednice.