Kokoske pametnije nego što mislimo, otkrivaju naučna istraživanja

Iako se domaće kokoske u javnosti često smatraju nerazvijenim životinjama, naučna istraživanja pokazuju suprotno, rekla je Olga Sibirjakova, doktoand i naučni saradnik na Katedri za zoologiju kičmenjaka na Biološkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta (MGU). Ona je objasnila mere koje pomažu u poboljšanju životnih uslova za kokoske na živinarskim farmama i zašto unutar grupe kokosaka uvek vlada stroga hijerarhija.

Prema njenim rečima, brojne studije su nedavno sprovedene i pokazuju da kokoske mogu da broje, pokazuju empatiju i da su generalno inteligentne kao i druge ptice. „Iako se često smatraju jednostavnim životinjama namenjenim proizvodnji jaja, reč je o složenim stvorenjima sa izraženom individualnošću. Svaka kokoska ima svoj karakter i ulogu u zajednici“, pojasnila je Sibirjakova. Kako je navela, u eksperimentima sa složenim kognitivnim zadacima zaista prednjače vrane i papagaji. Ipak, razlika između kokosaka i vrana može se uslovno uporediti sa razlikom između šimpanza i pasa — jedni su sposobni za složenije zadatke, ali to ne umanjuje inteligenciju drugih.

„Kokoske možda nisu u stanju da reše iste probleme kao vrane, ali ni na koji način nisu inferiorne u odnosu na guske, golubove ili vrapce i ponekad mogu da iznenade. Uzgred, golubovi su, na primer, veoma dobri u klasifikaciji predmeta i mogu da razlikuju umetničke stilove u slikama, nešto sa čime se ljudi ponekad muče“, ukazala je naučnica.

Razlikovanje članova grupe ključno je za održavanje socijalne hijerarhije: svaka kokoska zna ko dominira, a ko ima niži status. Pored toga, kokoske mogu da pamte ljudska lica i da formiraju različit odnos prema svakom čoveku. Zabeleženi su i slučajevi da se kokoske vežu za ljude koji o njima brinu i pokazuju im pažnju. Komentarišući tvrdnju da kokoske mogu da broje do pet, Sibirjakova je istakla da je diskutabilno šta se tačno može smatrati brojanjem, dodajući da, ipak, postoje eksperimenti gde su pilićima pokazivane kartice, na primer, sa pet kvadrata i sa dva. Iza kartice sa više predmeta bila je hrana, i oni su je uvek sa sigurnošću birali.

„Čak i pilići stari dva dana imaju osećaj šta je veće, a šta manje. Pilići takođe mogu da prate kretanje predmeta. Sve ove sposobnosti su posebno važne za preživljavanje, jer im omogućavaju da shvate gde ima hrane u izobilju“, primetila je Sibirjakova. Kokoske su veoma emotivna bića, možda čak i više od nekih sisara, a eksperimenti pokazuju da kokoske veoma brinu za svoje piliće, napomenula je ona. „Naučnici su razdvojili kokoske i piliće providnom pregradom kako bi mogli da se vide. Hladan vazduh je zatim duvao na piliće, stvarajući im nelagodu. Kokoske koje su ovo posmatrale doživele su ubrzan rad srca i druge znakove stresa. Takođe su emitovale specifične signale, pokušavajući da privuku piliće, što sugeriše da su ove životinje sposobne za empatiju“, kazala je Sibirjakova.

Kako je navela, kokoske imaju jasnu hijerarhiju zasnovanu na prioritetnom pristupu važnim resursima, kao što je hrana. Prema hijerarhiji, dominantna jedinka prva prilazi hranilici, zatim sledi sledeća najstarija i tako dalje. Obično žive kao u haremu, jedan petao i više kokošaka, gde se vođa bira na osnovu snage i samopouzdanja. Petao prati grupu i oglašava se kada pronađe hranu, pozivajući kokoske da mu se pridruže. Ponekad, međutim, može da ih „prevari“ dozivanjem i bez hrane, kako bi ih zadržao u blizini i smanjio rizik da ih preuzme suparnički mužjak, istakla je ona.

Osnovne potrebe kokosaka na farmama uglavnom su zadovoljene, ali skučenih kaveza negativno utiču na njihovo ponašanje i dobrobit. U nekim evropskim zemljama postepeno se prelazi na slobodan uzgoj i mere za smanjenje stresa, poput prilagođenog osvetljenja. Istovremeno se uvode tehnologije za praćenje stanja životinja, uključujući analizu njihovih zvukova radi boljeg uočavanja stresa, zaključila je Sibirjakova.