Da li ste finansijski pismeni: Kako i na šta trošite novac

Kada je riječ o kupovini stvari koje nam nisu neophodne, već predstavljaju želje, važno je da pokušamo da odložimo trenutak kupovine. Dok mi službenik u banci objašnjava uslove kredita, shvatam da neke od njih čujem prvi put. Klimam glavom i pokušavam da shvatim šta zapravo potpisujem. Na slične, teško razumljive termine nailazim svakodnevno - kad plaćam račune, kupujem nešto na rate ili pokušavam da odvojim novac za nepredviđene troškove.

Koliko ćemo potrošiti, koliko možemo da uštedimo, da li je određeni kredit povoljan ili koliko plaćamo kroz kamatu - sve su to odluke koje mogu da imaju dugoročne posledice, kaže Đorđe Ostojić, ekonomista koji vodi instagram profil Lične finansije. Sposobnost da razumemo takve odluke, procenimo rizike i odgovorno upravljamo novcem naziva se finansijska pismenost, dodaje on za BBC na srpskom.

U Srbiji, mladi prepoznaju značaj finansijske pismenosti, ali smatraju da im formalno obrazovanje ne pruža dovoljno znanja iz ove oblasti, pokazuje istraživanje Studija o finansijskom obrazovanju mladih u Republici Srbiji iz 2023. godine. Čak 81 odsto ispitanika starosti od 18 do 35 godina reklo je da bi bolje razumelo finansijski svet da je imalo odgovarajuće obrazovanje u školi, dok 79 odsto smatra da bi ovaj predmet trebalo uvesti u nastavu.

Istraživanje je pokazalo i da većina mladih finansijska znanja stiče neformalno, pre svega od roditelja, dok uglavnom nisu dosledni u pravljenju finansijskih planova, a kao najveći problem označavaju nesklad između niskih prihoda i visokih troškova života.

Dajana Petrović, 25-godišnjakinja, objašnjava kako joj plata nakon što legne na račun nestaje zbog računa, kirije i hrane. "Prvo gledam šta sve moram da platim, a tek onda razmišljam da li mi je nešto ostalo za štednju", kaže ona. Često se suočava s neplaniranim troškovima i priznaje da novac odlazi na „ishitrene kupovine".

Finansijska pismenost podrazumijeva i razumevanje vrednosti našeg vremena i našeg novca, ukazuje Ostojić. Kao najbanalniji primjer pominje odlazak u supermarket, gdje upoređujemo proizvode i njihove cene. "Finansijski pismen čovek neće gledati samo cenu istaknutu velikim slovima, već će pogledati i cenu po jedinici proizvoda - litru, kilogramu i slično. To je važno jer proizvodi najčešće nemaju istu gramažu ili litražu, pa njihove cene po jedinici mogu da budu različite", dodaje.

Jedan od saveta je da se veće kupovine planiraju unaprijed, umjesto da celokupan iznos izdvojimo odjednom iz mesečnog budžeta. Ako, na primjer, planiramo da za šest meseci kupimo frižider, njegovu cenu možemo da podelimo sa šest i svakog meseca izdvajamo određeni iznos. Tako postepeno obezbeđujemo novac i rasterećujemo vlastiti budžet u trenutku kupovine.

Kada je reč o kupovini stvari koje nam nisu neophodne, važno je da pokušamo da odložimo trenutak kupovine, ukazuje Ostojić. "Ako ugledamo neki proizvod koji nam se dopada, ne moramo odmah da ga kupimo. Možemo da napravimo mentalnu belešku, vratimo se kući i razmislimo da li nam je ta stvar zaista potrebna", dodaje.

Lav Grdan planirao je da uzme kredit za stan, ali priznaje da nije siguran koliko ga čeka komplikovan proces. "Znam otprilike koliko novca mogu da izdvojim za ratu, ali kada sam počeo da gledam ponude banaka, shvatio sam da postoji mnogo stvari koje ne razumem. Nije mi jasno koliko različite naknade i uslovi mogu da utiču na konačnu cenu kredita", kaže on.

Ostojić naglašava važnost informisanja o tipovima kamatnih stopa. "Nominalna kamatna stopa je trošak same kamate, dok efektivna kamatna stopa uključuje i ostale troškove povezane sa kreditom", dodaje.

Dobar budžet ne mora nužno da bude komplikovan. "Najčešće je dovoljno da čovek sedne, razmotri sve obaveze i zapiše ih - od zakupa stana, struje, vode, telefona i interneta, do drugih troškova koji su relativno fiksni iz meseca u mesec", dodaje Ostojić.

Važno je da znamo da sa novcem ne moramo da raspolažemo samo tako što ga trošimo, već i tako što ga investiramo. "Važno je i razumeti da novac koji zaradimo danas, neće imati istu kupovnu moć za deset godina", zaključuje Ostojić.

Kratak rečnik finansijske pismenosti: Budžet, depozit, kamata, kamatna stopa, EKS, kredit, anuitet, kreditna sposobnost, dozvoljeno prekoračenje, inflacija, devizni kurs, akcija, dividenda, hipoteka, fišing.