Panel o 30. avgustu: Dritan i Milan o formiranju vlasti

Šest godina od kulminacija “veličanstvenih litija”, velikog “30. avgusta”, obilježeno je na najvišem nivou, panelom na kojem su Dritan Abazović i Milan Knežević prepričavali kako je nastajala prva postizborna vlast. I kad sam to pogledao, pomislio sam da kosmička pravda postoji, taman da je kao kap rose. Jer nije moglo biti boljeg događaja od te pijačne rasprave između Loleka i Boleka naše političke scene da obilježi taj “praznim demokratije”.

Milan je, u svom stilu, mlatarao rukama i objašnjavao ko je koga zvao, ko je kome branio da uđe u Vladu, ko je išao po ambasadama i ko je Zdravku Krivokapiću stavio oreol na glavu. Dritan je klimao, dopunjavao i povremeno se prepirao oko detalja. Jedino se nijesu mogli dogovoriti je li Dritan zaista bio za to da DF uđe u Vladu i ko je tačno izmislio Zdravka.

U priči se pojavio i čuveni Simijanović. Ali i meni još zanimljiviji Krsto Perović, dugogodišnji diplomata SRJ i Crne Gore, kasnije visoki funkcioner Ministarstva odbrane, za koga su Abazović i Knežević na panelu govorili kao o učesniku razgovora o formiranju vlasti u manastirskom ambijentu, uz mitropolita Amfilohija. Perović je zaista imao dugu diplomatsku i odbrambenu karijeru, od saveznog MIP-a do crnogorske Misije pri NATO-u i mjesta državnog sekretara u Ministarstvu odbrane. Pitanje odakle on u pregovorima za vladu.

Najzabavniji dio bio je Kneževićev standardni repertoar o američkoj ambasadi. DF bi, veli, bio u Vladi, ali Amerikanci nijesu dali. Zdravko je kupovao cvijeće ambasadorkama, a oni koji su pobijedili ostali su pred vratima. Na tu prizemnu konspirativnu prorusku priču o svemoćnim Zapadnim ambasadama Dritan je uglavnom klimao glavom.

Inače, odnos ova dva pajaca crnogorske politike odavno je materijal za posebnu antropološku studiju. Danas se grle, sjutra vrijeđaju, preksjutra jedan drugoga proglašavaju zaslužnim za istoriju. Šest godina se pokušava od 30. avgusta napraviti nešto što taj datum nikada nije uspio da postane. Ostao je jeftina kineska kopija 6. oktobra. Čak su mu dali i trajekt. Onaj preplaćeni što se samozapaljivao i dimio crnim dimom.

Još je ljepša simbolika drugog broda, nazvanog po datumu koji je preživio najezdu litijaša. Pritom ne mislim na Thaumotopea pityocampa. Sjećate se da smo imali brod „21. maj“ napravljen u Kini, nazvan po Danu nezavisnosti. Umjesto da od njega i Crnogorske plovidbe napravimo nešto održivo, uspjeli smo da kompaniju dovedemo do ivice bankrota i brod prodamo Dancima. „21. maj“ je potom promijenio zastavu i ime. Sada se zove Skyfall. Teško bi i najbolji scenarista smislio bolju metaforu. Dan nezavisnosti smo prodali Dancima, a oni ga nazvali Skyfall. Trideseti avgust smo pretvorili u polovni trajekt. I jedno i drugo dosta govori o našoj sposobnosti da od istorijskih datuma pravimo mitove, a mnogo manje da od države napravimo funkcionalan sistem.

Tradicija se ne proizvodi uredbom i dekretom. Šest godina kasnije, dvojica glavnih junaka 30. avgusta sjede na panelu i prepiru se ko je koga doveo u manastir, ko je zvao Amerikance i ko je zaista bio istorijska ličnost. Onaj režim nas je ostavio na milost i nemilost novoj garnituri. I da nije bilo tog istog Zapada sa kojim se sprdaju Milan i Dritan, vjerovatno bi bili na korak od gubljenja države. Najvažnije je da nisu napravili novi 21. maj. Preživio ih je i zasijao ove godine jače nego ikad. Dritan i ekipa su napravili skyfall. Zato je sad najvažnije da ovo sa EU izvučemo do kraja.