I mrtav je jači od Brisela

Crnogorska vlast je jasno odredila svoj stav - nema odustajanja od Ratka Mladića. Za njih, on je snažniji politički autoritet od evropskih zvaničnika i svih izvještaja vezanih za Brisel. Velikodržavna ideologija ne funkcioniše na 30, 50 ili 70 odsto kapaciteta; ona traži svih sto.

Ima li išta slađe nego kad se pred vladajuću većinu, usred parlamenta, postavi “mali”, jednostavni test njihovog čuvenog evropeizma? Gledamo kako se glave masovno zabijaju u pijesak, kako se rukice dižu ili ne dižu po komandi stvarnih šefova. Sve te velike oslobodilačke persone, evropske ideje i istorijske misije padaju kao kula od karata kada se postavi pitanje velikosrpskih totema. Tu nema poglavlja, klastera ili evropskih fondova; sve pada na ispitu ljudskosti i civilizovanosti.

Novi skandal, hiljadu i prvi po redu, trese aktuelnu političku većinu. Ovaj skandal ponovo ukazuje na nešto što već pet godina odbijamo da naučimo: nijedan od najvećih zločinaca moderne evropske istorije ne može da pomrsi konce neraskidivoj vezi ove vlasti sa velikosrpskim političkim supstratom. Andrija Mandić se bori između originalnog gazimestanskog koncepta i evropski prihvatljivijeg „umjerenog“, pokušavajući da sačuva i Beograd i Brisel, a vladajuća većina ponovo pogazuje sve ono što nam kao papagaji ponavljaju.

Politika se svodi na taktiziranje: pravi se mrtav dok ne prođe. Deo manjinskih partija će ponovo prebacivati odgovornost jedni na druge. Neko će biti „principijelno zabrinut“, neko „duboko razočaran“, a na kraju će matematika ispasti tačno onakva kakva treba. Javnosti će se servirati objašnjenje da je Mandić napravio „istorijski zaokret“, iako se postavlja pitanje: koliko puta još treba da naučimo istu lekciju?

Ne postoji „umjereno“ velikodržavno srpstvo. Ono se vraća svojim prirodnim koordinatama. Crnogorska vlast je jasna - nema odustajanja od Ratka Mladića! On je za njih snažniji politički autoritet od evropskih zvaničnika. Mi imamo samo jedni druge, dok su Crnogorci pronašli novu nacionalnu razonodu u prebrojavanju ko je za Krsta, a ko za Ljuba.

Izbori su praktično sjutra, a ponovo stojimo pred istom mantrom: pad jednog čovjeka može značiti i pad čitavog koncepta Crne Gore. Da u jednom izbornom danu možemo izgubiti ono što smo decenijama gradili: državu, identitet, svijest, samopoštovanje, suverenost, dostojanstvo. Ako vlast ne dovodi svoju agendu u pitanje čak ni zbog evropskog puta, postavlja se pitanje kolika mora biti naša solidarnost i sposobnost da prevaziđemo sopstvene sujete.

Dok budemo gledali još jednu blamažu crnogorske vlasti, ne smijemo zaboraviti da njihovi stvarni centri političke moći imaju i rezervne igrače. Ako jedan potroši politički rok trajanja - dolazi drugi. Podrška iz Beograda podrazumijeva političku disciplinu, ideološku kompatibilnost i, kada zatreba, apsolutnu poslušnost. Rezervni igrači se već zagrijavaju pored aut-linije. A mi? Mi rezervu nemamo. Imamo samo ovo što jesmo. Zato će 2027. biti mnogo više od još jednih izbora. Biće to utakmica u kojoj više nećemo imati luksuz da jedni drugima brojimo istorijske grijehe dok protivnik puni mrežu.

Naš imperativ je preokret. Ako treba - sa igračem manje. Jedni uz druge. Jer oni imaju klupu. Mi imamo samo jedni druge.