Georgieva upozorava centralne banke: Pratite inflaciju i tražnju

Centralne banke moraju biti spremne da pooštre monetarnu politiku kako bi izbjegle inflornu spiralu ako se nastave šokovi cijena energenata izazvani ratom, ali takođe moraju pratiti i slabljenje tražnje, što bi bio argument protiv povećanja kamatnih stopa, kazala je generalna direktorica Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva.

Georgieva je na događaju organizovanom uoči godišnjih sastanaka MMF-a i Svjetske banke, koji se održavaju naredne sedmice, rekla da bi centralne banke mogle zadržati kamatne stope na istom nivou uz samo blagi rast inflacije ako se održi primirje u ratu s Iranom i ako poremećaj u snabdijevanju naftom bude kratkotrajan. To bi u praksi značilo faktičko ublažavanje monetarne politike, prenosi Rojters.

Upozorila je centralne banke, koje su sporo reagovale na inflaciju nakon pandemije koronavirusa, da ne žure s podizanjem kamatnih stopa, već da pažljivo prate podatke. „Budite oprezni, usredsredite se na uslove, jer ako prerano i nepotrebno pooštrite politiku, time gušite privredni rast“, kazala je Georgieva. „A onda tražnja može oslabiti. I tada iz šoka na strani ponude prelazite u šok i na strani ponude i na strani tražnje. A to može postati veoma loše.“

Rat na Bliskom istoku, koji je počeo 28. februara, poremetio je globalni pomorski saobraćaj i izazvao skok cijene nafte od 50 odsto, dok je MMF ove sedmice upozorio da će rat dovesti do viših cijena i sporijeg rasta, bez obzira na to kada se završi. Mnogo će zavisiti od toga koliko će rat trajati i kolika će šteta ostati iza njega, rekla je Georgieva, dodajući da su tržišta očekivala da će velike centralne banke pooštriti svoju politiku.

Upozorila je da postoji rizik da se inflaciona očekivanja otrgnu kontroli i pokrenu skupu inflatornu spiralu. Kazala je da su kratkoročna inflaciona očekivanja porasla, ali da se dugoročna nisu promijenila, dodajući: „To je veoma dobro i veoma važno.“ Zvaničnici MMF-a rade sa državama kako bi im pomogli da oblikuju pakete fiskalne podrške sa vremenski ograničenim mjerama, kako bi se osiguralo da one ostanu privremene, dok istovremeno naglašavaju da fiskalna i monetarna politika ne smiju djelovati u suprotnim pravcima, kazala je ona.

„Dodavanje stimulansa finansiranog deficitom u ovom trenutku samo bi povećalo teret na monetarnu politiku“, rekla je. „To bi bilo kao da vozite s jednom nogom na gasu, a drugom na kočnici — nije dobro.“