Šta treba da znate o ljekovima za mršavljenje

Očekuje se da će broj ljudi koji koriste ljekove za mršavljenje nastaviti da raste, kako se na tržištu budu pojavljivali novi ljekovi, među kojima su i tablete koje će zamijeniti sadašnje injekcije. Sara Le Brok ima neposredno iskustvo sa transformativnim dejstvima lekova za mršavljenje. Od kada je odrasla, uglavnom je bila gojazna i zato je isprobala razne dijete. „Za sve što bi se pojavilo na tržištu, pomislila bih: 'Probaću to, možda mi pomogne'“. Nažalost, kilogrami bi se uvek vraćali, rekla je za BBC program Inside Health. Posle uzimanja lekova za mršavljenje duže od dve godine, izgubila je skoro 51 kilogram. „Odjednom više nisam stalno razmišljala o hrani“, kaže ona. „Imam više energije, radim stvari koje ranije nisam mogla… kao da sam ponovo dobila neku novu slobodu u životu“.

Milioni ljudi poput Sare danas koriste lekove kao što su semaglutid i tirzepatid, poznatiji pod brendovima Ozempik (Ozempic) i Maundžaro (Mounjaro). Očekuje se da će broj ljudi koji koriste lekove za mršavljenje nastaviti da raste, kako se na tržištu budu pojavljivali novi lekovi. Jasno je da ovi lekovi otvaraju novu eru u lečenju gojaznosti. Ona sada može da se „ublaži“, kaže Dejvid Kamings, profesor medicine na Univerzitetu Vašingtona, u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). „Oni su nešto najbliže što sam video nečemu što bismo mogli da nazovemo čudotvornim lekovima“.

Ipak, drugi stručnjaci upozoravaju da postoji rizik da se zanemari potreba za promenom životnih navika, posebno zato što se kilogrami često brzo vraćaju posle prekida terapije. Lekovi za mršavljenje smanjuju apetit oponašajući hormone koji našem telu ukazuju da smo siti. Najčešće se koriste oni koji deluju preko hormona GLP-1 (glukagonu sličan peptid-1) i GIP (glukozo-zavisni insulinotropni polipeptid). Ovi lekovi se vezuju za specifične molekule na površini ćelija poznate kao GLP-1 i GIP receptori, koji imaju ključnu ulogu za davanje signala da smo uneli dovoljno hrane.

Korisnici ove terapije obično počinju da gube kilograme već u prvih nekoliko nedelja. Iako su lekovi zvanično odobreni samo za lečenje gojaznosti, brzo raste i privatno tržište za ljude koji ne smatraju da imaju višak kilograma. Popularnost im raste jer su izuzetno efikasni: gubitak telesne težine je između 14 i 20 odsto tokom 72 nedelje. Ipak, oko 10 do 15 odsto ljudi izgubi vrlo malo kilograma i smatra se da oni ne reaguju na terapiju.

GLP-1 lekovi deluju kao „hemijski štit“ koji ljudima pruža zaštitu od „savremenog okruženja koje podstiče gojaznost, jer je prepuno jeftine, visokokalorične hrane“, kaže Navid Satar, profesor kardiometaboličke medicine na Univerzitetu u Glazgovu u Škotskoj. On je i rukovodilac programa britanske vlade za postizanje ciljeva u pogledu gojaznosti. Bio je i konsultant u kliničkim ispitivanjima više kompanija koje proizvode lekove za mršavljenje, ali u njima nema akcije. „Hrana je svuda oko nas“, kaže on, i u roku od pola sata svako „može da uzme telefon i naruči hranu koja sadrži 10.000 kalorija“.

Ako prestanete da uzimate lekove, kilogrami se vraćaju. Ako neko ko je gojazan počne da uzima lekove za mršavljenje, mora da računa na mogućnost da će dugoročno primati terapiju, kaže Kamings, koji vodi program za kontrolu telesne težine ljudi indeksa telesne mase (ITM) 50 i viši. Jedno od najčešćih pitanja koje dobija od pacijenata jeste koliko dugo će morati da primaju terapiju. Kaže da obično prestaju da uzimaju lekove posle oko godinu dana. Analiza naučnih studija koja je obuhvatila više od 9.000 pacijenata pokazala je da je terapija prosečno trajala 39 nedelja. Ljudi veruju da mogu da nastave da gube kilograme oslanjajući se na snagu volju, ali dokazi ukazuju da to često nije slučaj. Pacijenti prekidaju terapiju iz različitih razloga - zbog cene lečenja, jer im osiguranje više ne pokriva troškove terapije, ili zato što ne žele da duže vreme uzimaju lekove, kaže on.

Nedavno istraživanje je pokazalo da se kilogrami vraćaju i do četiri puta brže posle prekida terapije lekovima za mršavljenje u poređenju sa napuštanjem programa mršavljenja zasnovanom na promeni ponašanja. Ljudi koji su koristili lekove za mršavljenje dobili su 1,5 kilogram već osam nedelja posle prekida terapije i kilogrami su nastavili da se vraćaju, pokazuje druga studija. Isto istraživanje je pokazalo da se vraćaju i drugi zdravstveni problemi, poput povišenog krvnog pritiska. Novo istraživanje je otkrilo i da ljudi koji prestanu da uzimaju lekove za mršavljenje povrate oko 60 odsto izgubljene težine u roku od godinu dana.

Razlog brzog vraćanja kilograma je delimično i zbog opsesivnog razmišljanja o hrani, objašnjava Satar. I hormoni igraju ulogu. Kada neko pokušava da oslabi, pokreće se snažan hormonski odgovor koji podstiče telo da povrati izgubljenu težinu. Mozak tumači pad kalorija kao nedostatak energije, pa posle prekida terapije za mršavljenje raste nivo hormona koji podstiču apetit, dok se istovremeno smanjuje brzina sagorevanja energije, odnosno brzina metabolizma, objašnjava Kamings.

Satar je primetio da je kod manjeg broja ljudi koji naprave značajne promene u načinu života moguće da se smanji doza ili da se lek uzima povremeno. Neki zaista naprave „suštinske promene u ishrani“, kaže on. „Nekima će možda biti potrebna niža doza nego na početku terapije. „Ali većini će verovatno i dalje trebati određena doza leka, jer je okruženje (u vezi sa hranom) i dalje isto“. Sve je veća zabrinutost da ljudi koriste lekove za mršavljenje kao zamenu za promenu životnih navika. Dokazi pokazuju da upravo kombinacija promene načina života i lekova za mršavljenje daje najbolje rezultate.

Stručnjaci su nedavno upozorili da rizik od nedostatka hranljivih materija može da bude povećan kod ljudi koji uzimaju lekove za mršavljenje a ne primenjuju zdravu ishranu i navike. „Moramo da obezbedimo da ljudi unose dovoljno proteina, kao i sve potrebne vitamine i minerale“, kaže Mari Sprekli, naučnica za ishranu i životne navike na Univerzitetu u Kembridžu. „Ne želimo dugoročne neželjene posledice, poput krhkosti kostiju i gubitka mišićne mase. Ne želimo da jedan zdravstveni problem zamenimo drugim“, dodaje Sprekli, inače glavna autorka izveštaja.

Pošto ovi lekovi značajno smanjuju apetit, pacijenti generalno unose manje hrane, navode ona i njene kolege. To može da predstavlja „propuštenu priliku“ ako pacijenti nemaju dugoročnu podršku i ako nastave da se hrane nezdravo. Sama terapija lekovima neće „poništiti izazov gojaznosti“, naglašava Svetska zdravstvena organizacija (SZO). U smernicama za primenu GLP-1 lekova, SZO navodi da su potrebni i rana intervencija, skrining i stvaranje zdravijeg okruženja.

Lakše je dok ljudi još primaju terapiju, kaže Satar. „Imate više mentalnog prostora da razmišljate o ishrani“. Ali promena ponašanja je izuzetno zahtevna, kaže Amanda Dejli, profesorka bihejvioralne medicine na Univerzitetu u Lafboru u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK). Ona ističe da je potrebno da pacijenti budu bolje informisani o tome koliko brzo mogu da povrate kilograme posle prekida terapije GLP-1. Gojaznost je hronično stanje koje se često vraća, što znači da ne može da se „izleči“ samo lekovima, naglašava ona. Zato su dodatna podrška i sveobuhvatna zdravstvena nega ključni kako bi pacijenti promenili ishranu i povećali fizičku aktivnost.

Nije poznato da li privatni pružaoci usluga obezbeđuju ovu važnu dodatnu podršku, dodaje ona, što izaziva zabrinutost jer veliki broj ljudi dolazi do lekova privatnim putem i teško je pratiti kontinuitet lečenja. Da bi pomogli pacijentima da prevaziđu neke od ovih problema, istraživači na Univerzitetu Stenfordu u SAD-u su proučavali na koji način bi pacijenti mogli da se podrže i podstaknu da promene životne navike. U nedavnoj studiji ispitivali su da li male promene mogu da podstaknu ljude koji primaju GLP-1 terapiju da usvoje zdravije navike.

Ove male promene odnosile su se na ishranu, fizičku aktivnost, san, i upravljanje stresom. Ključno je da su te male promene bile jednostavne i izvodljive, na primer, zamena zaslađenih napitaka vodom, izbegavanje kafe posle ručka, duboko disanje u stresnim situacijama, ili kratka petominutna šetnja napolju. Istraživači su utvrdili da takvi pristupi poboljšavaju očekivanja u vezi sa promenom ponašanja. Upravo su ta „očekivanja“ prvi neophodan korak ka promeni navika, kaže Maja Adam, vanredna profesorka pedijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stenford, koja je učestvovala u istraživanju. „Postizanje optimalnog zdravlja zahteva mnogo više od lekova. Otkrili smo da ovi mali podsticaji mogu da budu veoma delotvorni“, kaže ona. Dodaje da su „suviše mali da bi propali“, jer i sitne svakodnevne promene i navike vremenom donose značajne rezultate.