Od botoksa do vibracija u nosu - nove metode liječenja migrene

Više od milijardu ljudi širom sveta ima problema da nađe olakšanje od nepodnošljivog bola migrene. Istraživanje vodi do novih terapija protiv ovog iscrpljujućeg stanja.

Svako jutro, između pranja zuba i rutine nege kože, Megan Danijels se pogleda u ogledalo i masira vrat malim uređajem koji izgleda kao voki-toki. Ona ga pokreće oko i ispod vilice, zadržavajući ga tamo sve dok ne počne da izaziva trnce i ugao njene usne se na savije nadole. „Prilično je umirujuće, imate osećaj da vam šalje talase kroz mozak“, kaže Danijels, 35-godišnja advokatkinja iz Liverpula, u Velikoj Britaniji. Svakog dana ona ponavlja masažu tokom pauze za ručak i ponovo uveče dok skida šminku pred odlazak na spavanje. Koristi je da joj pomogne da odagna migrenu - iscrpljujuće neurološko stanje koje pogađa više od milijardu ljudi širom sveta.

Kod većine pacijenata, stanje se manifestuje u čestim, oštrim glavoboljama, i konstelaciji simptoma kao što su mučnina i priviđenja svetlosti. Danijels koristi ovaj uređaj za neuromodulaciju električnim pulsevima za stimulaciju nerava koji dolaze u njeno lice i glavu. „Može pomalo da vas ubaci u trans dok to radite“, kaže Danijels. Uprkos tome što je toliko široko rasprostranjena, tačni uzroci migrene i razlozi za njen raznoliki skup simptoma su i dalje uglavnom naučna misterija. Ali dok istraživači počinju da tumače ovo zbunjujuće stanje, istovremeno otkrivaju nove načine za njeno lečenje.

Od ispremetanja sićušnih proteina u mozgu do njihovog napadanja električnim ili magnetnim pulsevima, oni koji pate od migrena nikad do sada nisu imali ovoliko mnogo načina za borbu protiv ovog bolnog, iscrpljujućeg stanja. A nova istraživanja samo znače da se spremaju nova. Međutim, koliko smo daleko od izlečenja od migrene za stalno? „Ovo prilično je neverovatno doba za lečenje migrene u ovom trenutku“, kaže Narajan Kisun, neurolog sa klinike Mejo u Minesoti, u SAD. „Kad sam započinjala karijeru pre nešto više od decenije, metodi lečenja koje sam imala da im ponudim tada bili su samo delić onoga što imam sada.“

Uprkos tome, lečenje migrene je i dalje teško. To je drugi najčešći uzrok invaliditeta na svetu, a opet se manifestuje potpuno drugačije za svakoga. Većina pacijenata oseća neki oblik glavobolje na jednoj strani glave. To može biti pulsirajući, potmuli, oštar ili tup bol. Neki ljudi doživljavaju mučninu i povraćanje, preosetljivost na svetlo, zvuk, miris i pokret. U 25 odsto slučajeva, svetlo koje menja oblik uđe im u vidokrug poznato kao aura. Tri četvrtine pacijenata migrene su žene. I dok su većina pacijenata migrene odrasle osobe, deca takođe mogu da je imaju – neka je čak osete kao intenzivnu stomakobolju.

„Ne postoji zapravo nijedno pravo objektivno merilo za migrenu“, kaže Tešmae Montit, šefica odeljenja za glavobolju u Zdravstvenom sistemu Univerziteta u Majamiju, u SAD. Kako hormoni mogu da kontrolišu vaš um? Može li magnezijum zaista da poboljša kvalitet sna? Borite se sa moždanom maglom? Četiri saveta kako da je pobedite. Zašto je toliko teško lečiti migrenu? Budući da se pacijenti sa migrenom nalaze na širokom spektru, lečenje ovog neurološkog stanja takođe često ume da bude ili pun pogodak ili potpuni promašaj. Dok neki odmah pronađu olakšanje, drugi mogu da isprobaju brojne terapije i da sve one budu uzaludne.

I ja sam pacijentkinja koja pati od migrena. Mogu da zaustavim napad u mestu običnim lekom protiv bolova koji se kupuje bez recepta kao što je, na primer, paracetamol ili ibuprofen. Naučnici su takođe napravili lekove koji su usredsređeni na migrene i zatežu krvne sudove u mozgu, gađajući receptore serotonina i umirujući vlakna nerava za bol. I iako studije ukazuju na to da dve trećine pacijenata prestanu da osećaju bol već posle dva sata uzimanja ovih lekova, oni u mom slučaju uopšte ne rade.

Postoji dodatna komplikacija, uzimanje sredstava protiv bolova prečesto deluje kao da pogoršava migrene, što je fenomen poznat kao „glavobolja od prekomerne upotrebe lekova“. I budući da napadi migrene obično dovode do još napada migrene, vremenom mogu da se pretvori iz epizodičnih u hronične. Epizodične migrene su kad pacijent ima manje od petnaest glavobolja mesečno. Hronične migrene su kad ih ima više od toga. Ali ne radi se samo o lečenju tih napada u hodu. Većina pacijenata više voli lečenja koja mogu da spreče da do napada uopšte dođe.

Tokom decenija, doktori su pronalazili niz lekova napravljenih za potpuno druga stanja, srčane lekove, antidepresive i lekove protiv epilepsije - koji takođe sasvim slučajno sprečavaju migrene, kad su im doze smanjene. Ali oni često dolaze sa jakim neželjenim dejstvima i ne reaguje svako na isti tip lekova. Možda najznačajniji napredak u lečenju migrene usledio je kad su naučnici osluškivali molekule pronađene u krvnim sudovima blizu mozga. Pogledajte video: Šta se dešava u vašem mozgu kada imate migrenu.

Ranih 1990-ih, naučnici su špricom izvukli krv iz vratne vene 32 pacijenta. Krv, koja se vraćala ka srcu nakon što je kružila kroz mozak, bila je prepuna mnoštva delića proteina zvanih peptidi srodni kalcitoninu, iliti CGRP. CGRP su mali proteini koji se ponašaju kao prekidači za prigušivanje svetala radi smanjivanje ili pojačavanje aktivnosti ili osetljivosti neurona. Tokom napada migrene, oni se javljuju u visokim koncentracijama, kružeći po ćelijama neurona i povećavajući njihovu osetljivost, kaže Debi Hej, profesorka farmakologije i toksikologije sa Univerziteta u Otagu, na Novom Zelandu. Studije sugerišu da ima više CGRP-a u krvi ljudi sa migrenama, čak i kad nemaju napad. Naučnici su takođe izazvali napade migrene ubrizgavši pacijentima dodatne doze CGRP-a.

Molekuli na umu Blokiranje CGRP-a takođe može da pomogne da se zaustavi tekući napad migrene smanjenjem signala i preslaganjem te hipersenzitivnosti, kaže Hej. Iako ovo ne znači nužno da su ti peptidi glavni uzrok migrene, oni su veoma opipljiv biološki mehanizam za ublažavanje preteranih signala koji izazivaju simptome. „To je suštinski ono na šta se sve svodi - gde je prekidač za uključenje, a gde je prekidač za isključenje?“, kaže Aminah Pradan, direktor centra za kliničku farmakologiju na Vašingtonskom univerzitetu u Sent Luisu, u SAD. Zahvaljujući otkriću ovog mehanizma, na tržištu se našlo osam lekova koji ciljaju CGRP: neki koriste antitela da bi pokupili sav CGRP u krvi, a neki sprečavaju peptide da napadnu nervne ćelije. „Ovi su definitivno bili prava blagodat za pacijente sa migrenom“, kaže Pradan. „To je proširilo arsenal alatki za pronalaženje rešenja.”

Jedna studija iz 2025. godine pokazala je da je 70 odsto ljudi koji su bili godinu dana na CGRP-u doživelo pad njihove migrene za 75 odsto što se tiče učestalosti, dok su kod 23 odsto njih napadi potpuno prestali. Druga studija istog tima pokazala je da se procenat ljudi koji su doživeli olakšanje od terapija CGRP-om povećao progresivno tokom godina: posle prve godine, oko 50 odsto pacijenata doživelo je da im se učestalost napada prepolovi, ali je posle tri godine to isto doživelo 70 odsto pacijenata. Ali oni nisu baš čudotvorni lekovi kao što mogu da izgledaju. Pregled iz 2020. godine 11 odvojenih studija sprovedenih na više od 4.000 pacijenata pokazao je da pacijenti, u proseku, dožive samo 1,5 dan sa migrenom manje mesečno.

U Danijelsinom slučaju, blokeri CGRP-a su joj pružili olakšanje od njenih migrena na šest meseci, ali su se potom vratile i bile jače. Danijels pati od vestibularne migrene, što znači da joj napad narušava sposobnost održavanja ravnoteže. Patila je od tako snažne hronične migrene da je jedva mogla da izađe iz kuće. Trpela je „neizdržive bolove“, kaže ona. „Nisam mogla da hodam pravolinijski, nisam mogla da vozim, nisam mogla nikako da napustim kuću“, kaže ona. „Bilo je istinski užasno.“ To je čest problem za mnoge obolele od migrene. Iako neki pacijenti imaju toliko mnogo koristi od lečenja CGRP-om da su postali poznati kao „super-responderi“, drugi nemaju nikakve koristi od njih.

Novi lekovi na horizontu Ipak, otkriće CGRP-ova utire put novoj klasi lekova. Pokazalo se da drugi neuropeptidi, kao što su Pacap, iliti hipofizni adenilat ciklazno aktivirajući peptid, igraju određenu ulogu u migreni i nude tantalizing mete za lekove. Uprkos tome što su drugačija klasa peptida koji se vezuju za drugačiji skup receptora na neuronima, ubrizgavanje Pacapa pacijentima sa migrenom obično izazove napad, dok Pacapova antitela donesu olakšanje. Čini se da bi moglo biti nekoliko molekularnih prekidača za uključenje i isključenje migrene, kaže Pradan.

Drugi kao što su vazoaktivni intestinalni polipeptidi, i peptidi koji učestvuju u mehanizmu sna, takozvani oreksini, meta su novih lekova koji trenutno prolaze kroz klinička ispitivanja. „Priča o peptidima je prilično uzbudljiva“, kaže Piter Goudsbi, profesor neurologije sa Kraljevskog koledža u Londonu, u Velikoj Britaniji. Ključno od svega, ovi lekovi zasnovani na peptidima ne samo da rade na zaustavljanju napada koji su u toku, već mogu da se koriste i kao preventivni lekovi za sprečavanje da se oni uopšte jave. Većina lečenja migrene obično postiže jedno ili drugo. „Ovi lekovi ne samo da su omogućili terapeutski napredak“, kaže Goudsbi. „Već su nas zapravo nagnali da počnemo da razmišljamo drugačije i poprilično nam pomogli u razvijanju našeg razmišljanja.”

Još jedan skorašnji razvoj događaja proistekao je iz razumevanja da proizvod koji se češće koristi u kozmetičke svrhe može da donese olakšanje onima koji pate od migrena. Botoks koristi toksin koji proizvodi bakterija botulizma. Pacijenti sa migrenom koji dobijaju niz injekcija ovog toksina doživljavaju smanjenje učestalosti migrena. To je jedna od „efikasnijih stvari koje imamo da ponudimo pacijentima“, kaže Kisun. On svojim pacijentima daje 25 do 33 injekcija u predeo oko glave i vrata.