Ishrana djece sa autizmom

Među djecom sa autizmom, 70 odsto ima specifične odnose prema hrani. Maja Radusin opisuje kako je njen sin, do drugog rođendana, jeo sve, ali je od tada počeo da odbija jednu po jednu namirnicu. 'Za tri, četiri meseca došli smo do toga da jede samo tri jela - palentu, poparu i pastu bolonjeze', kaže Maja. U tom trenutku, lekari još nisu potvrdili da je njen sin u spektru autizma, ali je ona to predosećala.

Tokom narednog perioda, prošli su uspone i padove, a danas, sa 5,5 godina, njen sin jede samo bolonjeze i sos od piletine, koje Maja obogaćuje sa što više hranljivih sastojaka. 'Nama je to sad doručak, ručak i večera. Moj sin je jedan od ekstremnijih slučajeva u spektru', govori Maja.

Smilja Praćer, viša naučna saradnica na Odeljenju za neurobiologiju na Institutu za biološka istraživanja 'Siniša Stanković', ističe da su djeca sa autizmom veoma osetljiva na izgled, ukus, teksturu i temperaturu hrane. 'Često nemaju osećaj sitosti i gladi, te ili ne traže hranu ili ne mogu da prestanu da jedu', dodaje Praćer.

Stefana iz Beograda također dijeli sličnu priču. Njen sin, koji je sada osmogodišnjak, počeo je da odbija namirnice sa oko dve godine. 'Brzo smo se našli u situaciji da jede samo stvari u nijansama žute i narandžaste - jabuke, banane, palentu, prženice, projice, pavlaku.', objašnjava Stefana. Njen sin je dijagnostikovan sa ADHD-om sa elementima autizma.

Obje majke primjećuju da njihova djeca najviše stresa doživljavaju prilikom probanja nove hrane. Stefana pokušava da podseti sina na hranu koju je nekada jeo, ali se on ne sjeća. 'Moje dete mene voli, veruje mi i želi da mi učini, ne radi to da bi stvorio konflikt ili da bi me provocirao.', kaže ona.

U borbi za bolju ishranu, Maja i Stefana su se dovijale na različite načine. Maja je sa sinom otišla na privatnu terapiju hranjenja u Hrvatsku, dok je Stefana eksperimentišući sa različitim vrstama brašna pokušavala da napravi jela koja bi njen sin mogao probati.

Nataša Stanković iz Beograda, čiji sin takođe ima slične probleme sa prihvatanjem hrane, izbacila je gluten, šećer i mleko, što je doprinelo smanjenju tantruma kod njenog djeteta. Ipak, stručnjaci upozoravaju da se za promjene u ishrani treba konsultovati sa dijetologom.

Roditelji se suočavaju sa dodatnim izazovima kada njihova djeca borave u obdaništima, gdje često odbijaju hranu koja se sprema. Maja je imala sreće u privatnoj ustanovi, dok su Stefana i Nataša morale da se bore za to da njihova djeca jedu bilo šta osim hleba.

Smilja Praćer je pokrenula projekat građanske nauke kako bi roditeljima pružila korisne informacije o ishrani djece sa autizmom. Roditelji su popunjavali dnevnik ishrane kako bi se videli stvarni izazovi i razvile primjenjive smernice.

Praćer savetuje roditeljima da ne teraju sebe da po svaku cenu sprovode planove ishrane, već da pokušaju da naprave plan koji mogu dosledno iznositi. Maja, Nataša i Stefana nastavljaju da traže načine da njihovi sinovi lakše prihvate različita jela, uz pomoć stručnjaka.

U Srbiji postoji više udruženja za pomoć osobama sa autizmom, kao što su Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom i Beogradsko udruženje za pomoć osobama sa autizmom.