Raško Pavićević: partizanski komandant iz Kuča poginuo 1941

Raško Pavićević, prvi komandant bataljona 'Marko Miljanov' iz Kuča, predvodio je grupu od 40 boraca tokom bitke na Jelinom dubu 18. oktobra 1941. godine, kada su združene partizanske jedinice nanijele velike gubitke italijanskoj motorizovanoj – tenkovskoj jedinici.

Neposredno poslije te akcije, komanda italijanskog garnizona stacioniranog u Bioču poslata je 250 vojnika u pravcu Kuča - Ubalaca i Zagrede, đe su počeli da pljačkaju i pale sela. Dočekani žestokom vatrom gerilskih odreda, poraženi su se vratili u Garnizon. Već sutradan, nova italijanska kaznena ekspedicija napala ista sela, koja, pored mještana, brane pripadnici bataljona 'Marko Miljanov'.

U toj borbi, u jurišu ginu komandant Raško Pavićević, komesar čete Stevan Bjelojević i borac Milo Prelević, a narodni heroj general Vojo Todorović zapisuje: „Oni su hrabro pali, braneći seoske kuće od Italijana, dajući primjer ostalima, kako se daje život za slobodu domovine“.

Tako je završen nezaboravni slobodarski i časni život prvaka svoje generacije Raška Pavićevića, partizanskog komandanta, borca za slobodu, istinu i pravdu.

Majka hrabrost: U saopštenju Narodnooslobodilačkih odreda za Crnu Goru i Boku, broj 3. od 12. januara 1942. godine, objavljen je kratak zapis o majci Raška Pavićevića, koja je nad mrtvim sinom rekla: „...Raško, sine moj, nije mi žao što si poginuo u borbi za oslobođenje svoga naroda, a u prvim redovima, sa naprednom omladinom. Žao bi mi bilo da si poginuo đe ne treba – kod prijeklada, ili kod izdajnika“. Raškinim drugovima koji su joj saučešće izražavali, odgovorila je: „... Ne meni saučešće, nego vama za drugom. Ja sam Raška rodila i podigla da bude sa ljudima. Đeco moja, žao mi je što nijesam mogla donijeti nešto da jedete, jer ćete sada na položaje. Gladni ste. Dok ste mi vi, Raškovi drugovi zdravo, ja sam zadovoljna, jer ćemo se vašom borbom osloboditi“.

Hrabrost u borbi za slobodu: Iz istog kraja, gdje su završili osnovno obrazovanje, Raško Pavićević i Dragiša Ivanović, prvi politički komesar bataljona 'Marko Miljanov' iz Kuča, krenuli su na studije u Beograd i bili izuzetno aktivni u političkom radu. Dragiša Ivanović (bez fotografije) nastavio je ratni put i učestvovao u Sutjesci u Petoj proleterskoj udarnoj brigadi kojom je komandovao Sava Kovačević. U poslijeratnom vremenu bio je na odgovornim zadacima, od Saveznog poslanika do rektora Beogradskog univerziteta i člana nekoliko uglednih domaćih i međunarodnih akademija nauka. Sa prijateljima i mlađim generacijama rado se sjećao ratnog puta i svojih saboraca, posebno prvog komandanta Raška Pavićevića, koji je, kako je jednom rekao, „bio oličenje hrabrosti i posvećenosti ideji prije rata borbi za nacionalno oslobođenje i socijalnu pravdu, u ratu borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika“. I pao je kao komandant Sava u jurišu, u prvom stroju.

Slavnih partizanskih ratnika više nema; istorija se prekraja i prilagođava vremenu, jer pišu je „pobjednici u miru“, ali istinu o tom vremenu, koje skoro da nema u istorijskim čitankama, ipak nije moguće izbrisati. Jer, junaci kakav je bio Raško Pavićević, partizanski komandant, ostaju svijetli primjeri odanosti svojoj zemlji, uz veliku hrabrost u borbi za slobodu.