Onkološka trudnoća: Emina o borbi za bebu

Emina Zahirović Pintarić iz Sarajeva, majka zdrave devojčice, saznala je u septembru 2024. godine da ima rak dojke, dijagnozu koje se najviše plašila. U tom trenutku, njena želja da postane majka je bila u opasnosti. Ova 37-godišnja pravnica već godinama je pokušavala da zatrudni, a sada je morala da se suoči sa teškim odlukama. Znala je da ne želi hormonsku terapiju jer bi to moglo značiti da ni narednih pet godina ne može da ostane u drugom stanju.

Sedam dana posle dijagnoze, otišla je u privatnu kliniku kako bi zamrzla jajne ćelije. Međutim, na prvom pregledu lekari su uočili mrlju na materici. "Pomislih, još jedan rak", prepričava Emina sa osmehom. Sat nakon uzimanja krvi za laboratorijsku analizu, doktori su joj saopštili da je u šestoj sedmici trudnoće. "Dugo sam čekala da čujem te reči, a sada ne znam šta da radim. U trudnoći ne smeš da popiješ ništa osim paracetamola", kaže ona.

Doktori su savjetovali da sačeka onkološki konzilijum koji donosi konačnu odluku o zadržavanju bebe, ali je odmah znala da terapija treba da počne tek posle 10. nedelje. "Srećom, na konzilijumu su se saglasili da je profil tumora takav da možemo da odgodimo početak lečenja i operaciju dok beba ne bude imala bar 10 nedelja", objašnjava.

Operisana je posle 10. nedelje trudnoće. U tom trenutku počela je potraga za doktorom koji bi mogao da je isprati, pošto većina ginekologa savetuje prekid trudnoće. Prvi ginekolog kome se obratila rekao joj je: "Nažalost, čuju se otkucaji srca" i dodao da tumor od tri centimetra koji je metastazirao i trudnoća ne idu zajedno. "Ide hemoterapija, šanse da će beba preživeti su male", citira Emina njegove reči.

Podaci iz 2023. godine pokazuju da je rizik od umiranja od raka dojke pet godina posle dijagnoze opao sa 14 odsto na pet odsto. S obzirom na to da su ovakvi slučajevi relativno retki, jedna od hiljadu trudnica može se suočiti sa dijagnozom raka. Frederik Aman, vodeći ginekološki onkolog u Evropi, ističe da prekid trudnoće treba da bude izuzetak, naglašavajući da prekid neće poboljšati ishod lečenja majke.

Emina nije htjela da prihvati onkološku prognozu ginekologa. Onda je čula za doktora iz Švajcarske koji se vratio u Sarajevo. Na prvom susretu rekao joj je da mu je drago što može da se bavi onkološkim trudnicama. U 11. nedelji trudnoće, hirurški su joj odstranjene zloćudne ćelije, a potom je počela zaštitna terapija. "Kad sam saznala da moram hemoterapiju, krenuo je plač. Tada sam osvestila da sam i trudnica i pacijentkinja. Sebi sam govorila - nisam bolesna, ovo je samo preventiva", priseća se Emina.

Dr. Homen Begović napominje da se lekari često teško odlučuju da savetuju zadržavanje ploda kod onkoloških trudnica. Trudnoća i karcinom predstavljaju velike izazove, a pacijentkinje su često prisiljene da donose teške odluke. Smatra da je najvažnije imati individualni pristup svakoj pacijentkinji i zajednički utvrditi realne mogućnosti i rizike.

Posle devet meseci trudnoće i paralelnog lečenja, sredinom maja 2025. godine, počeo je Eminin porođaj. Tražila je spinalnu anesteziju kako bi svedočila trenutku za koji je mislila da nikada neće doći. "Želela sam samo da je čujem kad zakmeči, da vidim da je živa, zdrava i u jednom komadu", zaključuje Emina.