Obračun kod Woke korala

Ciljevi i proklamovane vrednosti Woke pokreta zvuče vrlo plemenito – borba protiv rasizma, diskriminacije, borba za socijalnu pravdu i jednakost svih ljudi. Ali, kad pogledamo u šta se to izrodilo, postaje jasno da tu nešto duboko nije u redu, da je čitava stvar poprilično folirantska.

Didije Eribon, u knjizi “Povratak u Reims”, piše o tome kako više nema političke snage u koju bi radnici i niži slojevi mogli da se pouzdaju. Tradicionalni birači levice iz radničkih slojeva, posebno Komunističke partije, vremenom su postali glasači familije Le Pen i drugih stranaka ekstremne desnice. Eribon to opisuje kroz svoje sopstveno iskustvo i radničko okruženje iz kojeg potiče.

On postavlja niz gorkih pitanja: “Tko sada zauzima ulogu koju je igrala ‘Partija’? Kome se eksploatirani i siromašni danas mogu okrenuti da bi dobili osjećaj podrške i da su njihovi stavovi artikulirani?” Nažalost, kao da nema političke snage koja bi artikulisala glasove potlačenih.

Upravo tu dolazi Woke pokret, koji se bavi pitanjima neravnopravnosti i diskriminacije. Međutim, kritika se osvrće na to da pokret ne pruža adekvatan jezik i podršku potlačenima. Jedan od primera dolazi iz januara 2019. godine, kada je dizajnerka pletiva Karen Templer objavila blog o putovanju u Indiju, što je izazvalo lavinu kritika zbog navodnog kolonijalnog diskursa.

Templer je pokušala da odgovori na kritike, ali su je optužili za rasizam i nedostatak svesti o svojim privilegijama. U strahu od reakcije zajednice, Templer je na kraju izvinila se i obećala da će raditi na svojoj inkluzivnosti.

Međutim, ne samo da kritikovanje Templer nije stalo; Marija Tusken, koja je stala u njenu zaštitu, suočila se s napadima i bojkottom svog posla. U pokušaju da uzvrati udarac, Tusken je lansirala novu liniju vunice sa nazivima inspirisanim Woke jezikom, što je izazvalo dodatne kontroverze.

Ova situacija naglašava kako se u ime socijalne pravde često gubi prostor za dijalog i razumevanje, dok se pojedinci suočavaju s ozbiljnim posledicama svojih reči i postupaka. Priča o Karen Templer i Mariji Tusken može biti samo vrh ledenog brega u sveobuhvatnom preispitivanju Woke pokreta i njegovih uticaja na društvo.