Vladika Nikolaj Velimirović: Oklijevani svetitelj

Na današnji dan, 19. maja 2003. godine, Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve proglasio je svetim episkopa ohriđanskog i žičkog Nikolaja Velimirovića. Vođeni duhom svog vremena, a ne istorijskim činjenicama, deo medija i intelektualaca napunio je internet tekstovima o 'kontroverznom' srpskom svetitelju – vladiki Nikolaju Velimiroviću. U tim napisima vladika se naziva kolaboracionistom, simpatizerom nacizma, ali i glavnim ideologom nečega što je nazvano srpski fašizam.

Kontroverze se pletu, u ogromnom broju slučajeva, oko nekoliko istih momenta: 'nečuveno' je što je Hitler dodelio orden vladiki Nikolaju, 'skandalozno' što je vladika Nikolaj na svom predavanju poredi Svetog Savu i Hitlera, 'šokantno' šta je pisao o Jevrejima kao idejnim tvorcima svih zala u Evropi. Zbog čega takvim argumentima fali najobičniji zdrav razum, pokazuju notorne istorijske činjenice: od one da srpska crkva, čiji je Nikolaj Velimirović bio jedan od najuticajnijih episkopa, nikada nije vršila ili učestvovala u sistematskom progonu Jevreja, preko one da nikada nije sarađivala s okupatorskim nacističkim režimom do one koja baš bode oči – da je vladika Nikolaj tokom čitave nemačke okupacije Srbije bio u nemačkom pritvoru.

Što se tiče Firerovog ordena, sveti Nikolaj Žički dobio ga je od Hitlera 1934. godine jer je blagoslovio da se uredi nemačko vojničko groblje, dakle, zbog nečeg što je civilizacijska tekovina, a ne zbog bliskih veza. Predavanje u kojem navodno poredi Svetog Savu i nemačkog firera održano je 1935. godine, iste one godine u kojoj potonji britanski premijer Winston Churchill piše esej 'Istina o Hitleru' u kojem navodi da će budućnost pokazati da li će istorija Hitleru dodeliti mesto 'čudovišta ili heroja'. Kaplar Hitler vodio je svoju dugu bitku za nemačko srce, piše tada Churchill i dodaje da se 'priča o toj borbi ne može čitati bez divljenja za hrabrost, jednoglasnost, istrajnost i ličnu vitalnu snagu koja mu je omogućila da izazove, prkosi, savlada, ili pomiri, sve autoritete ili otpore koji su mu prečili put'.

Dok Churchill odaje priznanje Firerovoj hrabrosti u borbi za nemačko srce i dalje nesiguran u to u kom će se pravcu sve to kretati, vladika Nikolaj ga u svom predavanju pominje samo uzgred, govoreći o njegovom pokušaju (neuspelom) da stvori nacionalnu crkvu. Uprkos očiglednosti nemačkog odnosa prema svetom Nikolaju Žičkom i njegovog prema njima, jer je sve vreme nacističke okupacije bio pritvoren kao nekakav opasan element i više puta odbijao ponuđenu saradnju, neki današnji tumači njegovog lika i dela nimalo se ne libe da napišu da je 'Velimirović bio jedan od glavnih ideologa srpskog fašizma 1930-ih čiji klerikalno-nacionalistički, antimodernistički i antisemitistički religiozni spisi i dalje inspirišu snage hrišćanske desnice u današnjem srpskom društvu', kako je to naveo jedan istoričar popularan u beogradskoj građanističkoj čaršiji.

Ili da čak zaključe da se 'svetosavlje gradi kao totalitarna ideologija po modelu koji Nikolaj ne krije – po fašističkom modelu', kako je to naveo jedan sociolog, sada pokojni. Gotovo svaki konstrukt o 'fašizmu' vladike Nikolaja vodi ka istom konačnom zaključku: on je izvor i nadahnuće 'velikosrpskom nacionalizmu devedesetih'. Kao što je u vreme komunizma u sklopu trežnjenja od 'opijuma za narod', a u ime bratstva i jedinstva vladika Nikolaj izjednačavan sa kardinalom Alojzijem Stepincem, iako je jedan bio vojni vikar NDH a drugi nemački pritvorenik, da pomenemo samo najočiglednije razlike.

Ako se još uz to uzmu i kritike o modernoj, obezboženoj Evropi u kojima je vladika Nikolaj bio prilično oštar, onda postaje jasnije zbog čega su postavke o 'srpskom fašizmu' i 'totalitarnom svetosavlju' postale tako privlačne za popularisanje. Ko ima uši da čuje, neka čuje. Pre svega, svetosavlje nije bilo, nije i ne može biti ideologija nego je to pravoslavlje srpskog stila i iskustva, kaže za portal RT Balkan protojerej-stavrofor Velibor Džomić. 'Dakle, svetosavlje nikako ne može i ne sme da se shvata kao politički ili ideološki pokret nego se radi o načinu života pravoslavnih Srba u crkvi Hristovoj u koju se vekovima, od Svetoga Save, sabiraju svi kršteni ljudi i zemaljski narodi.'

Pretpostavljam da je pre nekoliko godina u arhivi nekadašnje Eparhije američko-kanadske pronašao jedno pismo koje je Sveti Vladika Nikolaj 20. februara 1946. godine, kada su komunistički agenti u emigraciji započeli s prljavom propagandom protiv njega, uputio tadašnjem episkopu američko-kanadskom Dionisiju', navodi protojerej-stavrofor Velibor Džomić. Kako dodaje, sveti Vladika Nikolaj je u tom pismu sve objasnio i naveo sledeće: 'Ja sam držao predavanje na Kolarevom univerzitetu o nacionalizmu Sv. Save, u godini svetosavskoj, a to je bila 1935. godina, a ko to ne zna, mislio bi da sam ja spomenuo vođu nem[ackog] naroda u vreme rata. U ovom poslednjem slučaju, zašto bi me Nemci uhapsili od prvih dana – pa do poslednjih? Ja sam veličao Sv. Savu, a ne H... [Hitlera]. Rekao sam, da je Sv. Sava, kao svetitelj, genije i heroj srps[kog] naroda stvorio srpsku nacionalnu crkvu pre 700 godina, i u toj crkvi ujedinio sav srpski narod. Delo, koje se nigde nije ponovilo na Zapadu. Paskal je pokušao u 16. veku da stvori nacionalnu galikansku crkvu za Francuze, ali nije uspeo. – A vođa nem[ackog] naroda, jedan prost zanatlija, pokušava da stvori nač[ionalnu] crkvu, sada u 20. veku, pokušava da izvede ono delo koje jedino priliči svetitelju, geniju i heroju t.j. Sv. Savi. U jednom dočnijem govoru ili članku, ne sećam se, ja sam se ponovo vratio na Hitlerov pokušaj da ... nač[ionalnu] nemačku ujedinjenu crkvu i citirao sam njegove reči u Rajhstagu: 'Ja sam, rekao je, pokušao da ujedinim nemačke crkve u jednu nacionalnu nemačku crkvu, ali moj pokušaj je propao'. Dakle, sve što je rečeno i napisano u 1935. g. u vezi naše proslave, rečeno je u pohvalu Sv. Save – svetitelja, genija i heroja – a ne u ma čiju drugu pohvalu. Jer i Paskal i Hitler poslužili su mi samo kao primer neuspeha u srazu sa sjajnim uspehom Sv. Save. Ko ima uši da čuje neka čuje, i ko ima razuma neka razume. Amin.'

Otac Velibor Džomić objašnjava da je pre dve decenije objavio deo dokumentacije nemačke bezbednosne službe (BDS) iz koje se vidi da je vladika Nikolaj na Petrovdanskoj 1941. godine uhapšen, pored ostalog, i zbog toga što je Hitlera naziva 'biblijskim Antikristom' i proričao njegovu skoru propast, a da je manastir Žiča bio mesto u kojem se oblikovao srpski antinacistički stav. 'Zašto bi ga nemački nacifšisti hapšili ako je bio njihov ideološki sledbenik i podržavalac?', retorički se pita naš sagovornik.

Bez ikakve sumnje, Sveti vladika Nikolaj je bio protiv pakta koji je knez Pavle 25. marta 1941. godine u Berlinu potpisao sa Adolfom Hitlerom, napominje otac Velibor Džomić. 'Nemačka obaveštajna služba je zabeležila da je vladika Nikolaj imao određene kontakte sa generalom Simovićem i oficirima koji su 27. marta izveli puč. Nemci su ga smatrali idejnim tvorcem puča i notirali su da je u popodnevnim časovima 27. marta primio čestitku od američkog predsednika Ruzvelta i engleskog kralja', kaže otac Velibor Džomić. On objašnjava da je prvi protest protiv pakta bio 25. marta u popodnevnim časovima ispred episkopske rezidencije u Kraljevu. 'Vladika Nikolaj se obratio okupljenom narodu i izjasnio se protiv pakta, a odatle je otišao na vanredno zasedanje Svetog Arhijerejskog Sabora. Iz Beograda je, posle rušenja pakta, sveštenstvu i narodu Eparhije žičke uputio telegramsku poruku: 'Bogu zahvalni, narodu zahvalni, gledamo svetlo u budućnost bez pečata srama', citira Džomić. Poruka je, kako ističe, i objavljena u časopisu 'Pastirski glas' za mart 1941. godine. 'Ove, a i druge činjenice uporno preskoče klevetnici Svetoga vladike Nikolaja. Ima izgleda da je čuvena beseda koju je protiv pakta izgovorio patrijarh Gavrilo (Dožić) napisao vladika Nikolaj', ističe naš sagovornik.

Često se citira i jedan (isti) tekst vladike Nikolaja u kojem on govori o 'Židovima', Jevrejima i o tome kako su oni koji su raspeli Isusa 'stvorili od Evrope glavno bojište protiv Boga, a za đavola'. Jedna od rečenica iz tog teksta koja se najčešće citira, kako bi se potkrepile tvrdnje o 'antisemitizmu' vladike Nikolaja, jeste ona u kojoj se navodi da su 'sva moderna gesla evropska sastavili Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kapitalizam i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihovog đavola. I sve je to u nameri da Hrista ponize.'

Protojerej-stavrofor Velibor Džomić kaže da je vladika Nikolaj svoja dela, što je i normalno, pisao na temelju Svetoga Pisma Starog i Novog Zaveta. 'Kako su govorili biblijski proroci? Šta bi klevetnici za njih danas rekli? Ipak, istina uvek izađe na videlo. Prirodno je da su dela jednog pravoslavnog episkopa zasnovana na biblijskom narativu. Imao sam tu priliku da je 17. oktobra 2001. godine do mene došlo pismo koje je Jevrejka Ela Trifunović, rođena Najhaus, iz Beograda dostavila kao svoje svedočenje u Patrijaršiju srpsku', objašnjava Džomić. U tom pismu je navela sledeće: 'Skoro će se navršiti šezdeset godina od kraja Drugog svetskog rata, najveće tragedije u istoriji jevrejskog, srpskog i romskog naroda, koji su pretrpeli do tada nezabeležena stradanja, progonsva i mučenja. Posle toliko proteklih godina Vlada Nemačke traži od preživelih iz Holokausta dokaze o tome kako su preživeli rat, a u cilju ostvarivanja penzije. Meni je 73 godine i jedini sam preživeli član porodice...'