Golgota i vaskrsenje vladike Varneve

U životu vladike Varneve, koji je bio episkop hvostanski, uočava se snažna povezanost sa Hristom i put golgote koji je prošao, verujući da će njegova dela dovesti do vaskrsenja dobra. Dr Jovan Janjić je objavio studiju koja sadrži žitiјe Svetog vladike Varneve pod nazivom „Svetlonosac u mraku”. U ovom delu Janjić objašnjava da je vladika Varnava imao svoj Veliki petak, Veliku subotu i vaskrsenje.

Veliki petak označava stradanje vladike, sumnja se da su ga jugoslovenske komunističke vlasti otrovale 1964. godine, kada je imao samo pedeset godina. Pre toga, 1951. godine, došlo je do željezničke nesreće kada je voz naleteo na vagon sa zatvorenicima, među kojima je bio i vladika Varnava, koji je preživeo s obe polomljene noge. Janjić navodi da se ovo stradanje dogodilo na Veliki petak.

Veličinu subotu predstavlja njegov „boravak u grobu”, kada je bio malo poznat u javnosti, a trajao je do 2004. godine, kada je upisan u Imenoslov svetih. Vaskrs je simbolizovao njegov kanonizaciju i proglas svetiteljem, čime se pokazuje da njegova žrtva nije bila uzaludna.

Vladika Varnava, pravim imenom Voјislav Naštić, rođen je 1914. godine u Geri (Indiana, SAD). Njegovi roditelji, Atanasiјe i Zorka, odlučili su da se vrate u domovinu kada je imao devet godina. Odrastao je u Sarajevu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a zatim se zamonašio u manastiru Mileševa 1940. godine.

Tokom Drugog svetskog rata, vladika Varnava je ostao u Sarajevu kako bi delio sudbinu svog naroda, a postao je poznat po svojim ašketičkim životnim vrednostima i vatrenim besedama. Odlučno je odbio ponude ustasha i partizana da preuzme ulogu u klerikalnim organizacijama. Nakon rata, izabran je za vikarnog episkopa.

Kao episkop, Varnava je bio pod velikim pritiskom komunističkih vlasti. Osuđen je na 11 godina zatvora zbog navodnih optužbi da je bio agent imperijalizma. Nakon što je proveo vreme u zatvoru, bio je pod stalnim nadzorom vlasti i nije mu bilo dopušteno da se vrati na episkopske dužnosti.

Vladika Varnava je umro 1964. godine, nakon posete zubaru, a kasnije je kanonizovan. U Beočinu je podignut spomenik u njegovu čast, a mnogi dolaze na njegov grob kako bi pronašli utehu.