Sindikat ACG zahtijeva brže investiranje u aerodrome

Sindikat Aerodroma Crne Gore smatra da povlačenje konzorcijuma predvođenog kompanijom Incheon International Airport Corporation mora predstavljati trenutak u kojem će Vlada Crne Gore konačno preispitati ne samo dalji tok koncesionog postupka, već i dosadašnji odnos države prema razvoju sopstvenog aerodromskog preduzeća, stoji u saopštenju Sindikata ACG.

Povlačenje prvorangiranog ponuđača ne znači automatski da je koncesioni postupak završen. Prema javno saopštenim informacijama, Vlada i dalje može nastaviti postupak sa drugorangiranim ponuđačem ili donijeti odluku o njegovom poništenju. Sindikat zato zahtijeva da Vlada bez odlaganja formalno i obrazloženo okonča ovaj postupak i da se Aerodromi Crne Gore više ne drže u stanju višegodišnje neizvjesnosti.

Istovremeno, Vlada bi trebalo pod hitno da razmotri mogućnost da se Aerodromi Crne Gore AD, potpuno ili najmanje u dijelu strateških razvojnih i operativnih nabavki, oslobode obaveza koje proizlaze iz sadašnjeg režima Zakona o javnim nabavkama. Tražimo da Aerodromima Crne Gore bude omogućena poslovna i investiciona fleksibilnost kakvu već ima nacionalni avio-prevoznik Air Montenegro — ne nužno kroz identičan pravni mehanizam, već kroz rješenje koje će imati isti cilj i efekat: da državno preduzeće koje posluje na otvorenom, međunarodnom i izrazito konkurentnom tržištu može pravovremeno donositi poslovne odluke, zaključivati ugovore i realizovati investicije.

Aerodromska djelatnost ne može se razvijati tempom klasične državne administracije. Nabavke bezbjednosne opreme, sistema za pregled putnika i prtljaga, vatrogasnih vozila, aerodromske mehanizacije, informacionih sistema, rezervnih djelova i specijalizovanih usluga često se moraju sprovesti u kratkim rokovima i na tržištu na kojem postoji ograničen broj sertifikovanih proizvođača i dobavljača. Kod kapitalnih projekata dodatni problem predstavljaju sezonski rokovi. Ukoliko se zbog dugotrajnih procedura i žalbenih postupaka propusti jedan građevinski ili operativno pogodan period, početak radova može biti odložen za čitavu godinu.

Posljedice takvih kašnjenja ne snose samo Aerodromi, već putnici, avio-kompanije, turistička privreda i cjelokupna ekonomija Crne Gore. Aerodromi Crne Gore nijesu budžetski potrošač koji traži da država finansira njegove gubitke. Riječ je o profitabilnom privrednom društvu koje sopstvenim prihodima finansira poslovanje, puni državni budžet i ima mogućnost da iz sopstvenih sredstava i povoljnih međunarodnih kreditnih aranžmana finansira modernizaciju aerodroma.

Planirani prihodi od gotovo 66 miliona eura i dobit od oko 15,7 miliona eura za 2026. godinu potvrđuju da postoji realan finansijski osnov za samostalan investicioni ciklus. Zato pozivamo Vladu da odmah formira zajednički tim Ministarstva saobraćaja, Ministarstva finansija, Aerodroma Crne Gore, nadležnih regulatornih institucija i predstavnika zaposlenih, sa zadatkom da u jasno utvrđenom roku pripremi pravno održiv model za: