Razgovor sa Putinom postaje realnost za evropske lidere

Na neformalnom sastanku evropskih lidera u Briselu, održanom juče, razmatrala se mogućnost obnove direktnog dijaloga između Evrope i Moskve. Ova tema postaje sve manje tabu, posebno nakon što je francuski predsjednik Emanuel Makron pokrenuo debatu o potrebi da Evropa uspostavi vlastiti kontakt sa Vladimirom Putinom.

Četiri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, evropski lideri se suočavaju sa dilemom da li treba ponovo uspostaviti kontakt sa Kremljom. Makron smatra da Evropa ne smije zavisiti isključivo od Vašingtona, posebno u kontekstu sopstvene bezbjednosti. U intervjuu za francuski list Mond, on je istakao: “Važno je strukturirati obnovu evropskog razgovora sa Rusima, bez naivnosti, bez vršenja pritiska na Ukrajince, ali tako da ne zavisimo od treće strane.”

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, međutim, izrazio je ozbiljne rezerve, naglašavajući da bi Moskva mogla iskoristiti takav dijalog za ponižavanje Evrope. “Mislim da bi Rusija danas to iskoristila samo da ponizi Evropu”, rekao je. On je dodao da je važno imati konkretne poluge pritiska, kako bi se izbjeglo nepoštovanje od strane Rusije.

Tatjana Kastujeva-Žan iz Francuskog instituta za međunarodne odnose navela je da Makron želi da osigura da Evropa aktivno učestvuje u procesu koji utiče na njenu bezbjednost. “Ovo je konflikt u kojem Evropa plaća, ali ne učestvuje. Postoji strateški proračun: moramo biti uključeni”, rekla je, ali je upozorila na opasnosti takvog pristupa: “Rizik je stvaran. Rusija će pokušati da manipuliše nama.”

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je Putin spreman na “ozbiljan” razgovor sa Makronom, ali je francusku inicijativu nazvao “patetičnom diplomacijom”. U međuvremenu, američki zvaničnici i evropske prijestonice ostaju podijeljeni oko ovog pitanja. Njemački kancelar Fridrih Merc insistira na koordinaciji svaki poteza sa SAD-om i Ukrajinom, dok Velika Britanija izražava sumnju u Putinovu želju za mirom.

Poljska smatra da nije vrijeme za obnovu dijaloga, dok Litvanija i Estonija imaju ozbiljne rezerve. Estonski ministar spoljnih poslova Margus Cakna ocijenio je da bi razgovori sa Putinom bili “katastrofalni za Ukrajinu”. Švedska naglašava da bi dijalog mogao biti potreban, ali ne u ovom trenutku.

Kipar, koji trenutno predsjedava Savjetom EU, smatra da bi Evropa trebala naći način za direktan razgovor sa Moskvom, uz obavezno učešće Ukrajine. Italijanska premijerka Đorđa Meloni podržava Makronov stav, ali ističe da bi svaka greška u pristupu mogla ići u prilog Putinu.

Zaključno, ideja o direktnim pregovorima sa Kremljom više nije zabranjena tema, ali ostaje vrlo osjetljiva i politički rizična u trenutku kada Evropa pokušava da odredi svoju ulogu između Vašingtona, Moskve i Kijeva.