Sukob na Bliskom istoku: šta bi moglo pogoditi srpsku privredu i izvoz

Sukob na Bliskom istoku i njegove posljedice po domaću privredu i izvoz tema su u ovom najnovijem prilogu. Izvoz Srbije na Bliski istok prošle godine iznosio je 434 miliona evra. U poređenju sa celokupnim izvozom Srbije, to je relativno mala suma. Međutim, Srbiji mogu da zaprete i ozbiljniji gubici ako se nastavi rat zbog koga gori ceo bliskoistočni region. Sa Bliskim istokom posluje 1.800 firmi iz Srbije.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da trgovina Srbije sa Bliskim istokom čini relativno mali deo ukupnog izvoza, ali da geopolitička nestabilnost u tom regionu može da proizvede posredne posledice.

“Prošle godine ukupni izvoz Srbije bio je oko 33,5 milijardi evra, a na tržišta Bliskog istoka plasirali smo oko 434 miliona evra,” kaže Stanić. Podseća da su mnoge zemlje tog regiona već u prethodnom periodu beležile pad u trgovinskoj razmeni sa Srbijom. “Videli smo da su u 2025. u odnosu na 2024. godinu sve zemlje Bliskog istoka uglavnom pale u pogledu izvoza, osim Izraela, a tu dominira izvoz opreme za vojnoindustrijski kompleks,” na govori Stanić.

“Prodajemo vojnu opremu, cigarete i voće. Prema podacima o strukturi izvoza, Srbija na tržišta Bliskog istoka najviše plasira vojnu opremu, ali i određene proizvode široke potrošnje. “Dominira vojna oprema, a najviše kupaca su upravo zemlje s kojima imamo i najveću trgovinsku razmjenu – Izrael, Ujedinjeni Arapski Emirati i Azerbejdžan. Sa druge strane imate i cigarete, jer je tamo i dalje velika potražnja za njima, zatim smrznuto voće ili sveže jabuke, kao i automobilske gume i obrađeno drvo bukve,” rekao je Bojan Stanić za RTS.

Ipak, ističe da su ukupni iznosi izvoza tih proizvoda relativno mali u poređenju sa izvozom Srbije na druga tržišta. “To su relativno mali iznosi u odnosu na ono što plasiramo u svet, tako da sa te strane nema neke velike ugroženosti. Ali kada se dešavaju ratni sukobi, postoji jasna korelacija – što je veća nestabilnost, povećava se izvoz vojne industrije, dok se istovremeno smanjuje izvoz robe koju stanovništvo svakodnevno koristi,” naglašava Stanić.

Problemi u uvozu sirovina za industriju. Kada je reč o uvozu iz regiona Bliskog istoka, Srbija najviše nabavlja energente, industrijske hemikalije i određenu tehničku opremu, poput radara. Stanić ističe da poseban problem predstavlja mogući prekid uvoza sirovina koje se koriste u domaćoj industriji. “Pored nafte, koja je svakako najveća briga, postoji i pitanje uvoza materijala koji se koriste u industriji plastike, koje smo uvozili iz Irana. Govorimo o uvozu vrednom oko 50 miliona evra, što je bilo značajno za našu industriju plastičnih masa,” kaže Stanić. Dodaje da su mnoge srpske firme u poslednjih nekoliko godina intenzivno razvijale saradnju sa iranskim partnerima. “Dosta naših firmi potpisalo je sporazume o snabdevanju sa iranskim kompanijama, a u maju je trebalo da se održi i jedan expo u Iranu na kojem su planirale da učestvuju i srpske kompanije. Naša delegacija je u prethodnim godinama više puta boravila u Iranu, pa u tom pogledu ovo jeste jedan udar na konkurentnost naše industrije plastičnih masa,” navodi Stanić, prenosi RT Balkan.

Cena nafte najveći rizik za ekonomiju. Ipak, najveći rizik za srpsku ekonomiju predstavlja rast cene energenata, pre svega nafte. “Cena nafte je u poslednjih petnaest dana porasla za oko 50 odsto i trenutno se kreće oko 106 dolara po barelu. Nafta je deo cene praktično svakog proizvoda, jer utiče na transport i proizvodnju,” ističe Stanić. U slučaju da se sukob nastavi, moguće su i značajno veće cene. “Videli smo najave katarske vlade da bi u narednih nekoliko nedelja cena mogla da dostigne 150 dolara po barelu, što je značajno više nego u vreme energetske krize nakon početka rata u Ukrajini,” kaže Stanić.

Šta država može da uradi ako kriza potraje? U slučaju da rast cene nafte potraje, država bi mogla da interveniše kako bi ublažila posljedice po građane i privredu. “Postoji mogućnost smanjenja akciza, pa čak i PDV-a, kao i uvođenje određenih subvencija za ugrožene privrednike i stanovništvo. To su mehanizmi koji se mogu primijeniti u zavisnosti od toga koliko će kriza trajati,” objašnjava Stanić. Takve mjere, međutim, imaju posljedice po javne finansije. “Intervencije u vidu smanjenja akciza ili PDV-a utiču na budžet i mogu dovesti do povećanja deficita. Ako kriza potraje, moguć je i rebalans budžeta, ali ne očekujemo da bi to ugrozilo kreditni rejting Srbije,” zaključuje Stanić.

Potraga za alternativnim tržištima. Kompanije koje posluju sa zemljama Bliskog istoka već razmatraju mogućnost preusmjeravanja izvoza na druga tržišta, ali taj proces nije jednostavan. “Ovo je viša sila i niko ne može da utiče na to. Sada se procjenjuje da li ima smisla čekati da se situacija smiri ili tražiti nova tržišta. Ali kako sada stvari stoje, nema naznaka da bi rat mogao brzo da se završi, već može da potraje mesecima,” objašnjava Stanić. I nakon završetka sukoba, kaže, ostaje pitanje koliko će region biti privlačan za nove investicije i poslove. “Postavlja se pitanje koliko će to područje biti primamljivo za nova ulaganja i novi izvoz kada se situacija smiri,” dodaje Stanić.

Alternativa u Severnoj Africi. Kao jednu od alternativa za srpske izvoznike Stanić vidi tržišta Severne Afrike, prije svega Egipat. “Trgovina sa Egiptom je tržište u koje dosta ulažemo, imamo i sporazum o slobodnoj trgovini, a nakon potpisivanja sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima interesujemo se i za druge zemlje Severne Afrike koje su relativno daleko od ovog sukoba,” kaže Stanić. Međutim, naglašava da je konkurencija na tim tržištima veoma jaka. “Nije lako pronaći novo tržište, jer i druge zemlje žele da se pozicioniraju. Kina je tu izuzetno snažan konkurent, ali dosta toga zavisi i od političkih odnosa, jer se u mnogim zemljama regiona ekonomska saradnja i dalje u velikoj mjeri oslanja na dobre političke odnose,” navodi Stanić, prenosi RT Balkan.