Naučnici otkrili strategije za zadržavanje pažnje tinejdžera na online časovima

Naučnici su otkrili koje su strategije najefikasnije za održavanje interesa tinejdžera tokom online časova, a metode se razlikuju u zavisnosti od predmeta, saopštila je pres služba ruskog Tomskog državnog univerziteta (TSU). Istraživači iz Centra za kognitivna istraživanja i neuroznanost i Fakulteta za psihologiju na TSU proučavali su koje vizuelne tehnike najbolje privlače pažnju studenata.

Ustanovljeno je da je najučinkovitiji format kada predavač objašnjava gradivo van ekrana, dok se na ekranu pojavljuju jarki dijagrami i ilustracije. Uspješan dizajn lekcije zavisi od predmeta: ono što dobro funkcioniše za biologiju možda neće biti efikasno za matematiku, ističu naučnici. Nastavnik koji razume svoj predmet može da kreira video-lekcije koje su jasne i zanimljive. Dizajn obrazovnog videa treba da bude specifičan za predmet: dijagrami sa glasovnom naracijom najbolje funkcionišu u biologiji, dok u matematici i ruskom jeziku prisustvo govornika i teksta na slajdu najbolje funkcioniše.

Istraživači su otkrili da su dijagrami i slike bili najprivlačniji školskoj deci – na njima su im se oči najduže zadržavale dok su gledali video zapise iz biologije. Nasuprot tome, u matematici i ruskom jeziku ključna kombinacija bila je „predavač + tekst“: uparivanja „predavač + dijagram“ i „predavač + slika“ pokazala su se neefikasnim, a učenici gotovo da nisu obraćali pažnju. Optimalna kombinacija za časove ruskog i matematike je kada nastavnik objašnjava gradivo dok istovremeno prikazuje tekst na slajdu.

Prema istraživanju, tinejdžeri najjače reaguju na svetle i neobične elemente u kadru. Naučnici preporučuju korišćenje živopisnih dijagrama, slika i grafikon koji privlače i zadržavaju pažnju. Savet je da, kada se predavač pojavi pred kamerom, obavezno treba da doda tekst na slajd, ali treba izbegavati preopterećenje videa sa previše vizuelnih prikaza kako bi se oni koji prate online nastavu izbegli zamor. Posebno se savetuje uključivanje interaktivnih elemenata u predavanje.

„I dalje se postavljaju pitanja o tome kako i šta uključiti u video-predavanje i šta bi ono trebalo da sadrži da bi zadržalo pažnju studenata. Upravo nam je to bio cilj: da ispitamo šta treba, a šta ne treba da bude uključeno u predavanje, koji stimulusi su emotivni, a koji nisu. Nastavljamo da gradimo bazu podataka inovativnih metoda u online obrazovanju. U budućnosti, naše tehnologije mogu biti uključene u dizajn novih obrazovnih kurseva“, istakao je Sergej Moisejev, mlađi naučni saradnik u Centru za kognitivna istraživanja i neuroznanost TSU.

Naučnici su uporedili video-zapise o srednjoškolcima koji se pripremaju za olimpijade i Jedinstveni državni ispit (JDI): iz biologije, matematike i ruskog jezika. Koristeći tehnologiju praćenja pogleda, utvrdili su na koje elemente gledaoci obraćaju više pažnje: predavača, tekst, dijagrame, slike i njihove kombinacije. „Rezultati nam pomažu da razumemo kako da koristimo fiziološka istraživanja kako bismo obrazovne video-snimke učinili efikasnim, razumljivim i zanimljivim za adolescente. Ovo je posebno važno za one koji imaju poteškoće u učenju i za razvoj obrazovanja na daljinu uopšte“, navodi se u studiji.

Studija je obuhvatila 45 školskih dece – 19 dečaka i 26 devojčica, uzrasta od 13 do 17 godina. Informisani pristanak je dobijen od roditelja učesnika.