Kako je bicikl pomogao Indijkama da čitaju, pišu i pedalaju do boljeg života

Džajačitra je bila jedna od 100.000 žena iz ruralnih i konzervativnih porodica koje su stekle samostalnost učeći da voze bicikl. "Indija je postala nezavisna zemlja 1947. godine, ali ja sam stekla samostalnost tek 1992. godine", kaže Džajačitra, direktorka državne škole u južnoj Indiji.

Njen život se promenio pre 33 godine kada je okružni zvaničnik uneo mali, ali radikalni dodatak u Nacionalnu misiju opismenjavanja, ohrabrivši žene da nauče da voze bicikl. Pre toga, retko su izlazile iz kuće. Ovaj program je omogućio ženama da dobiju dobro plaćene kancelarijske poslove, što je preoblikovalo živote i budućnost njihovih ćerki i unuka.

Pokret prosvetiteljstva, pokrenut 1988. godine, imao je za cilj unapređenje pismenosti i ukazivanje na osnovna prava. U distriktu Pudukotai, manje od polovine žena znalo je da čita i piše. Prema popisu iz 1991. godine, oko 270.000 žena bilo je nepismeno. "Tokom razgovora o misiji opismenjivanja, postalo je očigledno da će žene imati velike koristi od ovog programa", priseća se Kanamal, koordinatorka Pokreta.

Logistički izazov programa bio je regrutovanje 30.000 volontera za obuku žena, a problem je bio što su porodice očekivale da će učitelji biti žene, ali malo njih je imalo prevozna sredstva. "Vožnja bicikla je pružila ženama osećaj slobode i samopouzdanja", ističe Šila Rani Čunkat, tadašnja viša državna službenica.

Džajačitra, koja je bila relativno dobro obrazovana, nije mogla da otvara prozore niti da gleda napolje. Njena majka je založila vlastiti venčani lančić da bi ona mogla da se obuči za učiteljicu. Džajačitra je naučila da vozi bicikl kako bi stigla do ženama koje je predavala. "Nosila sam duge suknje i polusarije. Tada nisu postojali bicikli za žene, tako da sam naučila da vozim na muškom biciklu", priseća se ona.

Nakon nekoliko padova, Džajačitra je konačno naučila da vozi. "Moj život se drastično promenio. Osećala sam se kao leptir. Radovala sam se večerima kad sam pedalala na časove", kaže ona. Njen otac, koji je u početku bio protiv, kupio joj je bicikl, što je Džajačitra opisala kao najbolji dan u svom životu.

Vasanta, žena iz siromašne dalitske porodice, takođe je imala koristi od ovog programa. Nakon što je naučila da vozi bicikl, uspela je da pokrene vlastiti posao. "Bicikli su oslobodili žene zavisnosti od muških članova porodice", ističe Vasanta.

Danas, vožnja bicikla u Pudukotaiju simbolizuje slobodu i samostalnost žena, koje su se oslobodile tradicionalnih okvira i pronašle svoj put ka ekonomskom osnaživanju.