Vrtić prije treće godine: Izbor roditelja ili neophodnost

Pitanje kada je pravo vrijeme za polazak djeteta u vrtić često se provlači kroz razgovore među roditeljima. Neki predškolske ustanove vide kao neophodno rešenje zbog poslovnih obaveza, dok drugi imaju mogućnost izbora i pažljivo biraju trenutak kada će dete ući u kolektiv.

Kada je prvi put zatvorila vrata vrtića za sobom i čula sina kako je doziva, Jelena Vujanović kaže da joj se „srce steglo“. „Znala sam da je to ispravna odluka, ali nije bilo lako“, priča ova 29-godišnja majka koja radi u kol-centru i smene menja na dve nedelje. Njen sin Lav krenuo je u obdanište sa godinu dana. Živimo u vremenu kada se mnoge majke suočavaju s izazovima povratka na posao nakon porodiljskog odsustva.

Psiholozi naglašavaju da ne postoji jedno univerzalno „pravo vreme“, već da odluka uvek zavisi od potreba deteta, ali i porodice. Većina dece u obdaništu su starija od tri godine, iako značajan broj njih - oko četvrtine - ulazi u sistem ranije, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji za 2025. godinu.

Razvojna faza deteta do treće godine zahteva intenzivnu pažnju jednog ili dvoje bliskih ljudi, objašnjava dečija psihološkinja Nikolina Milosavljević. „Detetu su u tom periodu potrebni sigurnost, uteha i stabilna povezanost“, naglašava. U kolektivu, gde o više dece brine mali broj vaspitača, često nije moguće odgovoriti na sve emocionalne potrebe svakog od njih, što može izazvati osećaj zbunjenosti ili napuštenosti kod deteta.

Uprkos povratku majki na posao, socijalizacija je jedan od najčešćih razloga zbog kojih roditelji ranije upisuju decu u obdanište. Međutim, stručnjaci upozoravaju da taj argument nije uvek utemeljen. „Do treće godine deca se uglavnom igraju paralelno, jedno pored drugog, bez stvarne interakcije“, kaže Milosavljević. Potreba za društvom vršnjaka javlja se kasnije nego što mnogi roditelji pretpostavljaju.

Deca već od rođenja uspostavljaju odnose, posmatraju reakcije odraslih i reaguju osmehom, pokazuju želju da priđu nekome ili da se od nekoga udalje, ističe Živka Krnjaja, profesorka pedagogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Njihove sposobnosti su još u razvoju, ali aktivno učestvuju u socijalnim odnosima iako se često pogrešno smatra da nisu spremna za vršnjake.

Kasniji polazak u obdanište ne utiče negativno na socijalizaciju, jer se socijalni razvoj odvija postepeno, smatra Krnjaja. „Socijalizacija ne zavisi isključivo od ranog ulaska u kolektiv, već i od svakodnevnog okruženja u kojem dete odrasta“, dodaje.

Nena Kevrešan, majka dve devojčice, ističe da vrtić ima prednosti. Njen starija ćerka krenula je sa tri godine, dok je mlađa upisana pre prvog rođendana. „U grupi brže nauče neke stvari, to sam primetila“, kaže ona, ali naglašava da sve zavisi od deteta.

Za neke roditelje, slanje dece u obdanište nije stvar izbora, već nužnosti. Ivana Ležajić, na primer, nije imala koga da ostavi kod kuće, pa je njena ćerka krenula u jaslice. „Obe smo plakale kada je počela da ide“, priseća se Ivana, naglašavajući promene u okolnostima roditeljstva u današnje vreme.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2025. godinu, u obdaništima u Srbiji boravilo je 59.797 dece uzrasta od šest meseci do tri godine, što čini 25,4% ukupnog broja upisane dece. Dok privatni vrtići često nude upis i za mlađu decu, neretko već od godinu dana, stručnjaci savetuju da roditelji postepeno navikavaju decu na promene pre polaska u vrtić.

U nedeljama pre polaska, važno je postepeno navikavati dete na promene u rutini i druge ljude. U obdaništima postoji period privikavanja koji pomaže detetu da se postepeno navikne na novo okruženje. Prvi dan u vrtiću, roditelji treba da se pripreme unapred, spakuju detetovu torbu veče pre, i da pokušaju da održe rutinu kako bi dete osećalo smireno.

Stručnjaci savetuju da roditelji ponese omiljenu igračku koja će smiriti dete i da uvedu kratak i topao ritual rastanka kako bi olakšali proces. Ovaj proces može biti izazovan, ali pruža priliku detetu da uči, istražuje i stiče nova iskustva.