Zbog sna saznala da ima rak

Adelin je 2011. godine usnila san koji joj je promenio život. Bila je depresivna i nedostajala joj je majka, koja je preminula tri godine ranije. „Sve dok se jedne noći nije pojavila u snu“, kaže Adelin, čije ime je promenjeno. „Sećam se da sam rekla: 'O, mama, konačno te vidim, kako si?' A ona je rekla: 'Dobro sam, ali želim nešto da ti kažem - molim te idi na pregled što pre'”.

Adelin kaže da je tu „veoma snažnu poruku“ shvatila ozbiljno i zakazala pregled kod lekara. Kasnije joj je dijagnostikovan rak u prvom stadijumu, koji je bio izlečiv jer je otkriven na vreme. „Veoma sam zahvalna“, kaže Adelin. „Inače se ne bih naterala da odem na pregled“.

Ljudi iz različitih kultura analiziraju svoje snove već milenijumima. Drevna društva u starom Egiptu, staroj Grčkoj i Vavilonu verovala su da snovi mogu da budu proročanski. U avramskim religijama, snovi koje šalje Bog smatraju se „vizijama“. U nekim starosedelačkim zajednicama, snovi se doživljavaju kao susreti sa duhovnim pomagačima.

Adelin kaže da je znala za tradicionalno kinesko verovanje da preci mogu da šalju poruke preko snova, ali da nikada nije pomislila da bi to moglo njoj da se dogodi. Fascinacija snovima danas se preselila i na internet. Korisnici foruma DISCUSS, čije sedište je u Hong Kongu, dele metode tumačenja snova, dok stotine korisnika foruma Redita opisuju kako koriste ČetGPT za analizu svojih snova.

Naš mozak „voli“ da sanja. Skoro sigurno sanjamo kada smo u fazi brzih pokreta očiju, odnosno REM fazi sna, kaže neuronaučnik Abidemi Otaiku sa Imperijalnog koledža u Londonu. To znači da bismo mogli da sanjamo i do trećine vremena koje provedemo spavajući. Zapravo, ako zbog nedostatka dubokog sna propustimo snove, naš mozak će nam sledeći put „nadoknaditi“ živopisnijim snovima.

„Telo zaista želi da sanja i nadoknadiće to kada mu se ukaže prilika“, objašnjava Otaiku. Zašto tačno spavamo i dalje je naučna misterija. Istraživači uglavnom veruju da san pomaže mozgu da se oporavi i daje mu vreme da obradi sećanja iz prethodnog dana. Snimci mozga pokazuju da se tokom sna „podešavanja“ u mozgu menjaju, što utiče na to kako doživljavamo snove u tom trenutku.

Kada sanjamo, frontalni režnjevi, delovi mozga zaduženi za racionalno razmišljanje, su „u velikoj meri deaktivirani“. Istovremeno, limbički sistem, koji učestvuje u obradi emocija, je veoma aktivan. „To je jedan od razloga što su naši snovi često toliko neobični i nemaju mnogo smisla“, kaže Otaiku.

Istraživanja pokazuju da ono što sanjamo može da nas podstakne da donosimo bolje odluke kada smo budni. U jednoj studiji, bivši pušači koji su sanjali da puše imali su manju verovatnoću da povrate tu naviku. Sličan efekat primećen je i kod razvedenih ljudi - istraživači su otkrili da su oni koji su sanjali bivše partnere bili mentalno stabilniji godinu dana kasnije. „Oni zapravo obrađuju nešto što im je emocionalno teško“, kaže Dilan Selterman, istraživač snova i psiholog iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Snovi takođe mogu da nam pomognu u rešavanju problema. Istraživanje Univerziteta Harvarda u SAD-u pokazalo je da su učesnici koji su sanjali kako da izađu iz lavirinta postizali bolje rezultate. To može da bude posledica „moćne kombinacije“ dodatnog vremena koje mozak ima za obradu problema i sposobnosti snova da nam omoguće da ga sagledamo na kreativniji način, kaže Selterman.

Naši snovi mogu da budu pokazatelj rizika od razvoja određenih poremećaja mozga. „Što češće imate noćne more, to može da bude pokazatelj većeg rizika od razvoja demencije i Parkinsonove bolesti“, kaže Otaiku. On iznosi tri moguće teorije: noćne more mogu da budu rani znak ovih bolesti, noćne more mogu da naruše zdravlje ili i noćne more i bolesti mogu da imaju drugi zajednički uzrok, poput genetike.

Traženje fiksnih, simboličkih značenja u snovima može da bude problematično jer zanemaruje lični kontekst, upozorava Selterman. Ipak, prepoznavanje tema u snovima može da nam pomogne da bolje razumemo sebe. „Možda često sanjate voljenu osobu koja je preminula, ili posao koji biste želeli da imate u budućnosti ili vaše prijatelje i partnera“, kaže on.

Adelin kaže da sada obraća posebnu pažnju na njene snove i koristi ih kao podsetnik da proveri njena osećanja. „Treba da verujemo sopstvenoj intuiciji o tome šta bi ta poruka mogla da znači. Ako se zagledate duboko u sebe, možete da pronađete odgovor“, zaključuje ona.