Agrobudžet stagnira, uvoz hrane raste

Plan države o podršci poljoprivredi i razvoju sela ostao je na 77 miliona eura i sa novcem iz Evropske unije. Ukupan agrobudžet čini dva odsto državnog budžeta, dok je u EU pet odsto. Za ovu godinu suma je porasla 0,3 odsto, dok je inflacija 3,1 odsto.

Crna Gora je lani uvezla hrane za 842 miliona eura, što je rast za devet odsto ili 70 miliona u odnosu na 2024. godinu. Prosječan stanovnik dnevno potroši uvozne hrane za četiri eura. Agrobudžet za 2026. povećan je za 0,3 odsto sa prošlogodišnjih 77,06 na 77,32 miliona eura ili za 260 hiljada eura više.

Vlada je agrobudžet za ovu godinu usvojila 2. aprila. U obrazloženju programa agrobudžeta navedeni su ciljevi, a u njima piše da se želi postići veća domaća proizvodnja, odnosno smanjiti uvoz hrane. Klaster crnogorskih poljoprivrednika je prošle godine u novembru organizovao proteste upozorenja zbog sve većeg nezadovoljstva trenutnim stanjem u poljoprivredi.

Njihovi zahtjevi su bili da se podrška kroz agrobudžet poveća na pet odsto državnog budžeta, efikasniji rad institucija i da dobiju povrat akcize na gorivo utrošeno u poljoprivrednom gazdinstvu. Podrška agrobudžetu od države ostala je značajno ispod prosjeka EU, a crnogorski poljoprivrednici ni ove godine nisu dobili mjeru povrata akciza na gorivo.

Iz Ministarstva poljoprivrede za prošlu godinu, ukupna proizvodnja mlijeka u Crnoj Gori procjenjuje se na oko 150 miliona litara godišnje, od čega se do 17 odsto prerađuje. Godišnja premija za tov junadi iznosi 150 eura po grlu, a ukupna suma je smanjena sa 329 na 300 hiljada eura.

Agrobudžet za 2026. oslanja se više na spoljne izvore finansiranja, a predviđen je nastavak programa IPARD III, kroz bespovratna sredstva. Agencija i Ministarstvo će naknadno objavljivati poziv za finansiranje projekata. Preraspodjela sredstava ukazuje na novu strategiju: manje direktnih transfera kroz klasične linije, a više kroz programe koji su kompatibilni sa EU fondovima.