Dve navike u ishrani koje pomažu u održavanju niže težine

Najnovije istraživanje otkriva da su rani doručak i periodično gladovanje tokom noći povezani sa nižim indeksom telesne mase (BMI) tokom pet godina. Iako BMI nije savršen pokazatelj gojaznosti, rezultati se uklapaju u sve veći broj studija koje pokazuju da vreme kada jedemo ima značajan uticaj na naše zdravlje.

Na osnovu cirkadianih ritmova, koji regulišu kada je vreme za odmor, a kada za aktivnost, naučnici sugerišu da bi produženo gladovanje moglo pomoći u održavanju zdrave težine, pogotovo kada se kombinuje sa ranom večerom i doručkom. "Rani unos hrane je usklađeniji sa cirkadianim ritmovima, što omogućava bolje sagorevanje kalorija i regulaciju apetita", navode stručnjaci.

U istraživanju su korišćene različite statističke metode, a uzeti su u obzir faktori kao što su godine i kvalitet sna. Utvrđeno je da su kasniji doručak i česte užine povezani sa višim BMI, dok je duže noćno postenje povezano sa nižim BMI, posebno kod žena pre menopauze.

Jedna od grupa učesnika, koja se sastojala isključivo od muškaraca, imala je naviku da doručkuje posle 14 časova, postila je u proseku 17 sati, a često je konzumirala alkohol i pušila. "Kod ove podgrupe muškaraca, preskakanje doručka nije imalo uticaj na telesnu težinu", dodaju naučnici.

Iako istraživanje ne dokazuje direktnu uzročnu vezu, ukazuje na značajne povezanosti. Ako želite da smanjite unos kalorija preskakanjem doručka, možda je bolje da večerate ranije i uvedete doručak. Ova studija se fokusirala na noćno gladovanje, a istraživači smatraju da su ove navike povezane sa boljom regulacijom insulina i skladištenjem masti.

San takođe igra važnu ulogu u održavanju zdravlja, a ovakvi obrasci ishrane mogu ga podržati. Buduća istraživanja mogla bi obuhvatiti veći broj učesnika i klinička ispitivanja sa preciznim uputstvima o vremenu obroka. "Naša studija je deo nove oblasti poznate kao hronutricija, koja proučava ne samo šta jedemo, već i kada i koliko često jedemo", ističe se.

Osnovna ideja je da nepravilni obrasci ishrane mogu narušiti cirkadiani sistem, koji reguliše dnevno-noćne cikluse i fiziološke procese.