Vodič kroz žensku kontracepciju - odluka uz ljekara i kontraindikacije

Odluka o izboru kontracepcije donosi se u razgovoru s ljekarom. Potrebno je procijeniti zdravstveno stanje i eventualne kontraindikacije, poput tromboze, malignih bolesti ili dojenja, kada hormonski preparati nisu prvi izbor. Datum: 07.03.2026. 09:51h.

Za Nadicu Marijanović kontraceptivne pilule nikada nisu bile opcija. Kaže da nema hrabrosti da se 'upušta u to'. Iako je od drugarica čula da su uglavnom zadovoljne i da nemaju nuspojave, ona i dalje sumnja. „To su ipak hormoni i s tim ne treba da se igram. Ne verujem da nisu štetne. Uostalom, postoji toliko manje agresivnih metoda“, kaže ova 24-godišnjakinja iz Beograda.

Njen stav dele mnoge žene i devojke u Srbiji. „Kontracepcija se u Srbiji malo koristi, najviše iz straha“, kaže ginekolog i akušer Aleksandar Babić iz Novog Sada. Žene, objašnjava, strahuju od gojenja, tromboze i drugih komplikacija, iako se one javljaju veoma retko. Zbog straha i nedovoljne informisanosti, mnoge žene u Srbiji i dalje se oslanjaju na tradicionalne, manje efikasne metode poput prekinutog snošaja i praćenja plodnih dana, što povećava rizik od neželjene trudnoće i abortusa i ne štiti od polno prenosivih bolesti.

Prema posljednjem istraživanju Instituta za javno zdravlje „Batut”, oko 40 odsto seksualno aktivnih žena od 15 do 49 godina koristi savremenu kontracepciju, dok tradicionalne metode primenjuje oko 17 odsto žena. Od savremenih metoda kontracepcije u Srbiji se najčešće koriste spirala (bakarna ili hormonska), kontraceptivne pilule i muški kondom, kaže doktor Babić za BBC na srpskom. Savremene metode ređe koriste žene sa nižim obrazovanjem i iz siromašnijih domaćinstava, kao i one koje su u braku ili vanbračnoj zajednici (oko 35 odsto), pokazuje istraživanje.

„Nisam sigurna u šta da verujem”: sportistkinje o upotrebi kontraceptivne pilule

Zašto mlade žene ne koriste kontracepciju u Bosni i Hercegovini

Da li je mladima u Srbiji potrebno seksualno obrazovanje: „Neke devojke ne znaju šta je menstruacija“

Koje vrste kontracepcije postoje? Hormonska kontracepcija, kontraceptivne pilule, pilula za dan posle, vaginalni prsten - mali mekani plastični prsten koji se postavlja duboko u vaginu. Deluje poput pilula, s tom razlikom da se ne uzima svaki dan nego jednom mesečno.

Unutarmaterična kontracepcija

Spirala (bakarna ili hormonska) - malo, savitljivo sredstvo u obliku slova T koje se postavlja u šupljinu materice i sprečava trudnoću, ali po vađenju je moguće zatrudneti.

Barijerne metode

Muški kondom

Ženski kondom

Dijafragma (plitka silikonska kapica koja se postavlja preko grlića materice pre odnosa kako bi sprečila prolaz spermatozoida)

Tradicionalne metode

Praćenje plodnih dana

Prekinuti snošaj

Trajne metode

Vazektomija (sterilizacija muškarca)

Podvezivanje jajovoda (sterilizacija žene)

Pilula „za jutro posle": „Osećala sam se kao da me osuđuju"

Jesu li muškarci spremni da uzimaju anti-bebi pilulu

Kako napraviti savršeni kondom - naučnici traže odgovor

Kako odabrati odgovarajuću metodu za sebe?

Odluka o izboru kontracepcije donosi se u razgovoru s lekarom. Potrebno je proceniti zdravstveno stanje i moguće kontraindikacije, poput tromboze, malignih bolesti ili dojenja, kada hormonski preparati nisu prvi izbor. Ukoliko žena nije dovoljno informisana, lekar može da predloži spiralu ili kontraceptivne pilule, ali konačna odluka je uvek na pacijentkinji. Neke žene, na primer, ne žele „strano telo“ u organizmu, kako doživljavaju spiralu, kaže Babić. Zbog infekcija poput sifilisa, gonoreje ili hlamidije, koje se prenose tokom seksualnog kontakta, čak i kada se koriste pilule ili spirala, preporučuje se upotreba kondoma kao dodatna zaštita. Svakog dana, u svetu se zabeleži više od milion slučajeva zaražavanja nekom od polno prenosivih infekcija, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

PA Šta je ženski kondom? Iako je muški prezervativ poznatiji kao duguljasta vrećica koja se navlači na penis u erekciji, ženski kondom funkcioniše po sličnom principu. Reč je o tankoj zaštitnoj „kesici“ koja se postavlja u vaginu. Penis ulazi u nju, čime se sprečava direktan kontakt i smanjuje rizik od trudnoće i infekcija. Ipak, mnoge žene o ovoj metodi retko pitaju lekara. „Čak i one koje su rađale često se oslanjaju na metodu 'mi pazimo', zbog čega dolazi do neželjenih trudnoća", kaže Babić.

Stavila sam spiralu, svanulo mi je. Nevena Vasić, majka tri dečaka, posljednji put je ostala „slučajno u drugom stanju” pre dve godine. U devetoj nedelji trudnoće je prokrvarila, usled čega je izgubila plod. Tada je odlučila da ugradi spiralu. „Ne mogu ponovo da prolazim kroz proces pobačaja. Ovo je bilo najjednostavnije rešenje. Osećam se sigurnije, svanulo mi je”, kaže ova 43-godišnjakinja.

Prema Babićevim rečima, bakarna spirala može da se postavi već šest nedelja posle porođaja.

Pilula za dan posle: U nekim slučajevima nezaštićenog seksualnog odnosa ili kada pukne kondom, koristi se dodatna zaštita od neželjene trudnoće u narednim danima. „Imala sam 19 godina kada sam prvi put popila tabletu za 'dan posle'", kaže Marina Perić, danas 35-godišnjakinja. Seća se da joj je strah bio veći od toga da ostane u drugom stanju, nije ni razmišljala o nuspojavama. Nekoliko dana kasnije je pokvarila, ali se krvarenju pridružila mučnina, nesanica, umor, akne, bol u grudima i naleti vrućine. „Toliko sam se grozno osećala da sam to zapamtila jako dobro, te sam se posle toga uvek štitila", priča Marina.

Hitna kontracepcija - poznata i kao pilula za dan posle koristi se u prvih 72 sata posle nezaštićenog odnosa i nije preporučljivo koristiti je često. „Maksimalno dva do tri puta godišnje