Vrste kafe i zdravlje srca

Način na koji pripremate kafu može imati mnogo veći uticaj na zdravlje srca nego što većina ljudi misli. Masna hrana i slanina nisu glavni krivci za visok holesterol. Nauka sugeriše da odgovor možda nije na tanjiru, već u šoljici kafe. Kafa je za mnoge više od jutarnjeg rituala ili brzog izvora energije; ona je dio svakodnevnice, društveni običaj i piće bez kojeg mnogi ne mogu da zamisle dan.

Dok se rasprave obično vode o vrsti zrna, stepenu prženja ili porijeklu kafe, naučna istraživanja sve više ukazuju na nešto mnogo važnije – način pripreme. Nova istraživanja pokazuju da razlika između filter kafe i kafe kakvu najčešće pijemo na Balkanu ili u kafićima nije samo u ukusu. Ona može imati i dugoročne posljedice po zdravlje srca i krvnih sudova. Ispostavlja se da jedan način pripreme može čak štititi srce, dok drugi tiho povećava nivo lošeg holesterola.

Tajna je u talogu. Kafa prirodno sadrži ulja koja se nazivaju diterpeni. Ove supstance mogu povećati nivo holesterola u krvi, ali količina koja završi u šoljici zavisi upravo od načina pripreme. Ako želite da pijete kafu bez brige zbog holesterola, filter kafa je najbolji izbor. Razlog je papirni filter koji zadržava gotovo sva ulja koja podižu holesterol. U šoljici ostaju kofein, aroma i antioksidansi, ali bez većine štetnih materija. Istraživanja čak pokazuju da ljudi koji redovno piju filter kafu mogu imati manji rizik od srčanih bolesti u poređenju sa onima koji uopšte ne piju kafu.

Možda zvuči iznenađujuće, ali instant kafa, ona u granulama ili prahu koja se samo prelije vrelom vodom, relativno je bezbjedna kada je riječ o holesterolu. Tokom industrijske prerade većina ulja koja mogu uticati na krvne sudove se uklanja. Iako pravi ljubitelji kafe često nisu oduševljeni njenim ukusom, za srce je prilično bezazlena.

Espreso, koji se priprema u aparatima pod pritiskom ili u kapsulama, nalazi se negdje između. Pošto se ne koristi papirni filter, dio ulja ipak završava u šoljici, što se može vidjeti i u karakterističnoj kremi na vrhu espresa. Ipak, količina espresa je mala, obično između 30 i 40 mililitara, pa je i unos tih supstanci relativno nizak. Za većinu zdravih ljudi dvije do tri šoljice espresa dnevno nemaju značajan uticaj na nivo holesterola.

Turska ili domaća kafa, koja se priprema kuvanjem mljevene kafe u vodi i servira zajedno sa talogom, smatra se najproblematičnijom kada je riječ o holesterolu. Pošto nema filtracije, a kafa dugo ostaje u kontaktu sa vrelom vodom, u napitak prelazi velika količina diterpena – čak do 30 puta više nego u filter kafi. Zbog toga bi osobe koje imaju povišen holesterol ili probleme sa srcem trebalo da ograniče unos turske kafe ili da je zamijene nekim drugim načinom pripreme.

Evropska agencija za bezbjednost hrane (EFSA) navodi da je za zdrave odrasle osobe bezbjedan unos do 400 miligrama kofeina dnevno. To znači otprilike do pet šoljica espresa ili filter kafe dnevno, odnosno do tri šoljice jake turske kafe, iako u tom slučaju treba voditi računa o holesterolu. Za trudnice, osobe sa visokim krvnim pritiskom ili problemima sa spavanjem, preporučena granica je niža i obično iznosi oko 200 miligrama kofeina dnevno, što je otprilike dvije šoljice kafe.

Dobra vijest je da se kafe ne morate odreći. Ako ste zdravi, slobodno uživajte u svom omiljenom napitku. Ali ako brinete o holesterolu, možda bi bilo pametno da tursku kafu povremeno zamijenite filter kafom ili barem smanjite broj šoljica koje pijete tokom dana. Vaše srce bi vam moglo biti zahvalno.