Država bez zemljišne politike ne može imati agrarnu politiku

U raspravama o poljoprivredi u Crnoj Gori, fokus se često stavlja na podsticaje, otkupne cene i tržište. Međutim, popis poljoprivrede 2024. godine ukazuje na alarmantniji problem - status i tretman poljoprivrednog zemljišta. Crna Gora je, naime, za 14 godina izgubila oko trećinu poljoprivrednih gazdinstava.

U isto vreme, površine koje koriste preostali proizvođači su porasle, što sugeriše da poljoprivreda ne nestaje naglo, već se koncentriše na sve manji broj poljoprivrednika. Nažalost, skoro trećina gazdinstava koristi manje od jednog hektara ili čak nema zemljište u svom vlasništvu. Ova struktura onemogućava stabilna ulaganja, povoljne kredite i racionalnu primenu savremenih agrotehničkih rešenja.

U ekonomiji postoji pravilo da bez stabilnog resursa nema stabilne proizvodnje, a u poljoprivredi je taj resurs zemljište. U većini evropskih zemalja, zakon o poljoprivrednom zemljištu reguliše ne samo vlasništvo nego i strukturu poljoprivrede, dajući prioritet aktivnim farmerima, osiguravajući zakup zapuštenih površina i definišući minimalne ekonomske parcele.

Međutim, u Crnoj Gori se poljoprivredno zemljište tretira kao obična imovina. Nasljeđivanjem se deli dok ne izgubi ekonomsku vrednost, a prenamjenom nestaju najkvalitetnije površine. Tako imamo zemljište, ali proizvodno ga nemamo. Popis poljoprivrede pokazuje značajno manje gazdinstava i slabije stočarstvo, dok istovremeno raste modernija i profitabilnija proizvodnja.

Potencijal za razvoj postoji, ali nedostaje stabilna osnova. Bez savremene i uređene zemljišne politike, nema dugoročne proizvodnje hrane, a bez toga ni stabilnih cena ni sigurnosti snabdevanja. Kreatori javnih politika moraju shvatiti da je Zakon o poljoprivrednom zemljištu veoma važan razvojni dokument, a ne običan agrarni propis.

Poljoprivreda u Crnoj Gori ne zavisi samo od subvencija, već od sistemskih rešenja i strukture prostora. Država koja ne upravlja poljoprivrednim zemljištem, ne upravlja ni proizvodnjom hrane. Pitanje zemljišta je pitanje ekonomske sigurnosti države, a ne samo sela. Potrebno je hitno preispitivanje javnih politika i zakona koji se tiču poljoprivrede u svim njenim segmentima.