Pčelari u Herceg Novom suočeni sa krizom

Dugotrajno ekstremno sušno ljeto 2026. godine, uz požare koji uništavaju vegetaciju i presušivanje prirodnih izvora, dovelo je do ozbiljnih problema za pčelare u Herceg Novom. Medonosne biljke su prerano uvele ili uopšte ne luče nektar, a pčelama nedostaje polen, što ugrožava pčelinje paše i prinos meda.

Iskusni pčelar iz Herceg Novog, Miladin Milosavljević, navodi da neki pčelari prihranjuju društva umjesto da vrcaju med. 'Biće ovo katastrofalna godina za pčelare. Nikada grđa. U Mojdežu je bilo nešto prinosa, ali na Vrbanju je katastrofa. Vrcao sam med 1. juna, a od tada nije bilo kiše. Od 1. avgusta nema kapi unosa. Više nema polena u prirodi i pčele nemaju uopšte legla. Ne znam kako će uopšte prezimiti ovu zimu', kaže Milosavljević.

On ima 93 košnice u Mojdežu i na Vrbanju, dok je nedavno prodao dio košnica jer više ne može sa suprugom Zlatkom da brine o svim društvima. 'Pčelarsko udruženje u Herceg Novom ima, prema uplaćenoj članarini, 38 članova, dok ih je do skoro bilo 73', dodaje Milosavljević.

I pored podrške države i Opštine, koja je objavila javni poziv za kupovinu košnica, opreme i prihranu pčela, mnogi pčelari ne ispunjavaju uslove za podršku. 'Teško je baviti se pčelarstvom, a ova godina je zaista za kukanje', ističe on.

Pčelari su prinuđeni da koriste 'polenske pogače' ili invertovani šećerni sirup kako bi pčele preživjele zimu. Milosavljević naglašava da je do ove godine imao prinos od 10 kg meda po košnici, dok 2024. godine nije bilo ni kilograma. 'Čim vidim da u košnici ima manje od 5 kg hrane, ne vrcam, ne diram, jer pčele moraju da prežive', poručuje on.

Prema njegovim riječima, u Herceg Novom je bilo 3000 pčelinjih društava, a iduća godina donijeće smanjenje broja društava i prinosa, posebno kvalitetnog meda. Pčelari se suočavaju i s nelojalnom konkurencijom i prisustvom lošeg meda na tržištu.