Da li biste uzeli zagarantovanih 50.000 dolara ili 50 odsto šanse za milion?

Kada biste imali priliku da birate između 50.000 dolara odmah ili 50 odsto šanse da osvojite milion dolara, šta biste izabrali? Nedavna anketa sprovedena među 4.600 odraslih Britanaca od strane međunarodne firme za istraživanje i analizu podataka JuGov otkrila je zanimljive rezultate. Skoro tri četvrtine (73 odsto) ispitanika odlučilo je da uzme sigurnih 50.000 dolara, dok se malo više od petine (21 odsto) opredijelilo za rizik za milion, a šest odsto je bilo neodlučno.

Ova anketa je pokazala jasnu rodnu podjelu, gde je 82 odsto žena izabralo 50.000 dolara odmah, dok je kod muškaraca taj procenat iznosio 63. Iako je anketa sprovedena samo u Velikoj Britaniji, njen rezultat pokrenuo je raspravu na društvenim mrežama, gdje su pojedini komentatori isticali da je Velika Britanija možda najnesklonija riziku na svijetu.

Fejsal Islam, urednik BBC-ja za ekonomiju, osporava ovaj narativ, ističući da posmatranje ovog pitanja isključivo kao problem verovatnoće može biti previše ograničeno. On objašnjava da ljudi ne vrednuju novac isključivo matematički, već prema ličnoj vrednosti. Naime, skok sa 0 na 50.000 dolara može značajno promijeniti život pojedinca, dok bi razlika između 950.000 i miliona dolara bila manje značajna.

Islam takođe ukazuje na rad švajcarskog matematičara Danijela Bernulija, koji je pre tri veka ukazao na to da ljudi ne vrednuju novac na čisto matematički način, što je postavilo temelje za koncept zakona opadajuće granične korisnosti. Uz finansijska opterećenja sa kojima se mnogi Britanci suočavaju, izvesnost od 50.000 dolara postaje veoma privlačna, s obzirom na to da je to 10.000 dolara više od prosečne godišnje plate radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Još jedan ključni faktor je Teorija izgleda, koja potiče od studije Danijela Kanemana i Ejmosa Tverskog iz 1979. godine. Njihovo istraživanje pokazalo je da ljudi previše vrednuju male verovatnoće, dok zanemaruju srednje i velike. Takođe, ljudi donose odluke u odnosu na referentnu tačku, pa nakon gubitka od 10 dolara, mogu biti skloniji da rizikuju još toliko kako bi povratili izgubljeno.

U Velikoj Britaniji, ako ne računamo nekretnine i penziju, samo četvrtina ljudi ima finansijsko bogatstvo od 50.000 dolara ili više, dok čak 25 odsto njih ima manje od 300 dolara ušteđevine. Iako zarađuju manje, ljudi između 18 i 24 godine su bili najspremniji da prihvate rizik, s obzirom da je 28 odsto njih izabralo šansu za milion, u poređenju sa samo 11 odsto onih starijih od 65 godina.

Kulturološke razlike takođe mogu igrati ulogu, s obzirom da su neki Amerikanci sugerisali da bi druge nacionalnosti mogle biti spremnije da rizikuju. U međuvremenu, JuGov je postavio isto pitanje i u Sjedinjenim Američkim Državama, ali su rezultati bili veoma slični.