HRA: Ombudsman po treći put utvrdio da je veting u policiji protivan Ustavu

Zaštitnik ljudskih prava i sloboda Crne Gore (Ombudsman) donio je treće mišljenje u kojem je utvrdio da je tzv. veting u policiji protivan Ustavu Crne Gore i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, saopštili su iz Akcije za ljudska prava (HRA).

U saopštenju se navodi da ovo mišljenje dokazuje kontinuitet prakse kršenja ljudskih prava od strane Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). HRA je istakla da se Vlada nije obazirala na ovu štetnu praksu, već je insistirala na usvajanju izmjena Zakona o unutrašnjim poslovima koje su je samo ojačale. Takođe, Vlada je tolerisala etiketiranje branitelja ljudskih prava, advokata Veselina Radulovića i izvršne direktorice HRA, kao saradnika kriminalaca od strane Demokratske Crne Gore.

HRA apeluje da se Ombudsman uključi u izradu izmjena Zakona o unutrašnjim poslovima, o čemu je nedavno postignuta saglasnost pozicije i opozicije. Očekuju da aktuelne i buduće crnogorske vlasti poštuju argumentovanu kritiku u opštem interesu zaštite ljudskih prava i ugleda Crne Gore u međunarodnoj zajednici.

U nedavno objavljenom mišljenju, Ombudsman je utvrdio da je MUP uskratio kandidatu za posao u Upravi policije obrazloženje o razlozima zbog kojih je utvrđena bezbjednosna smetnja, čime mu je onemogućeno ostvarivanje prava na rad. Utvrđeno je da je time povrijeđeno pravo kandidata na obrazloženu odluku i pravni lijek, suprotno Ustavu i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, te je ponovo preporučena izmjena člana 128 stav 10 Zakona o unutrašnjim poslovima.

HRA pozdravlja ovo mišljenje kao potvrdu osnovanosti ranijih kritika na račun vettinga u policiji, naglašavajući da je to suprotno Povelji EU o osnovnim pravima, koju Crna Gora mora prihvatiti prilikom pristupanja EU.

U konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe, Muamer Matović, prijavio se na oglas za radno mjesto policijskog službenika i prošao sve faze postupka. Međutim, nikada mu nije saopšteno zbog čega mu je utvrđena bezbjednosna smetnja, a MUP je naveo da je neophodno uskratiti uvid u dokaze, izvor i način njihovog prikupljanja, jer bi otkrivanje toga moglo ugroziti rad ministarstva.

Ombudsman je konstatovao da je potpuno uskraćivanje informacija, uz izostanak obrazloženog akta, dovelo podnosioca pritužbe u stanje pravne nesigurnosti i stvorilo utisak proizvoljnosti u radu organa vlasti. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ni pozivanje na razloge nacionalne bezbjednosti ne može biti osnov za potpuno isključivanje nezavisne kontrole zakonitosti odluke.

Ombudsman je naglasio da mjere koje utiču na osnovna ljudska prava moraju biti predmet kontradiktornog postupka pred nezavisnim tijelom, koje je nadležno da preispita razloge za odluku i relevantne dokaze.

HRA ukazuje na to da su odredbe Zakona o unutrašnjim poslovima, kojima se omogućava da o bezbjednosnim smetnjama odlučuje komisija koju imenuje ministar, suprotne Ustavu i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Očekuju hitne izmjene spornog zakona i da se podnosiocu pritužbe dostavi obrazloženi akt sa razlozima bezbjednosne smetnje.

HRA poziva Vladu da prestane sa etiketiranjem i diskreditovanjem onih koji upozoravaju na kršenje ljudskih prava, ističući da takva kritika nije napad na reforme, već nužan preduslov za njihov uspjeh.