Zabluda o alternativama za šećer

U potrazi za zdravijom ishranom, mnogi ljudi izbjegavaju običan šećer i koriste prirodne alternative kao što su smeđi ili kokosov šećer, sirup od agave i med. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je to zabluda.

„Generalno, mora se reći da ljudi u industrijskim zemljama konzumiraju previše slatkih proizvoda“, kaže Pameľa Kershke-Riš, sociološkinja ishrane sa Univerziteta u Hamburgu. Ona dodaje da šećer može doprinijeti razvoju karijesa i gojaznosti, kao i povećanju rizika od dijabetesa.

U posljednje vrijeme, slatkiši ili kolači „bez šećera“ postali su trend, no u mnogim slučajevima ti proizvodi zapravo nisu bez šećera. „Često su takozvane zamjene za šećer sa hemijske tačke gledišta samo druga varijanta šećera“, objašnjava Danijel Veferš, profesor hemije hrane na Univerzitetu Martin Luter u Hale-Vitenbergu.

Osim toga, na primjer, navodne prirodne zamjene za šećer često su skuplje od običnog šećera. „Ako je neki proizvod skuplji, potrošači to automatski povezuju sa boljim kvalitetom“, dodaje Veferš.

Šećer postoji u bijelom obliku, poznatom kao rafinisani šećer ili domaći šećer (saharaza). Ovaj šećer se dobija iz šećerne trske ili šećerne repe i industrijski se proizvodi relativno jeftino, zbog čega se dodaje mnogim prehrambenim proizvodima. Postoje i mnoge druge vrste šećera, uključujući voćni šećer (fruktoza) i grožđani šećer (glukoza), koji čine saharazu.

U mnogim proizvodima i receptima „bez šećera“ znači da se izostavlja rafinisani šećer, što ne znači da šećera uopšte nema. Mnogi ljudi smatraju smeđi šećer, najčešće sirovi šećer od trske, zdravijom alternativom rafinisanom šećeru, ali Veferš ističe da se sirovi šećer gotovo ne razlikuje od domaćeg šećera. Iako sadrži nešto više minerala, te količine su toliko male da su beznačajne.

Meda se često predstavlja kao zdravija alternativa rafinisovanom šećeru, ali stručnjaci smatraju da se to ne može tako paušalno tvrditi. Med se sastoji od oko 70 odsto šećera, konkretno od glukoze i fruktoze. „Kod meda, za razliku od domaćeg šećera, glukoza i fruktoza nisu povezane, već postoje odvojeno. Ali to su i dalje iste osnovne komponente“, objašnjava Veferš.

U međuvremenu, druge navodne prirodne alternative, poput sirupa agave ili kokosovog šećera, takođe nemaju značajne prednosti u odnosu na domaći šećer. „Sirup agave uglavnom sadrži fruktozu, što može izazvati sporiji porast nivoa šećera u krvi“, kaže Veferš. Međutim, prekomjerna konzumacija fruktoze može dovesti do problema sa jetrom. Urme, koje sadrže oko 60 odsto šećera, takođe treba konzumirati umjereno.

U nekim krugovima, proizvodi od pšenice imaju lošu reputaciju, a influenseri često preporučuju speltu kao zdraviju alternativu. Međutim, prema mišljenju profesora Veferša, takve tvrdnje su neutemeljene. „Moderne sorte spelte veoma su srodne pšenici. Spelta se često predstavlja kao drevno žito, ali to nije uvijek tačno“, dodaje on.

Osim toga, starost određene žitarice nije automatski prednost, a ni tvrdnje da je spelta lakše svarljiva od pšenice nisu naučno dokazane. Ispostavilo se da spelta sadrži gluten, baš kao i pšenica.

Stručnjaci savjetuju da se ne zavaravate lažnim savjetima o ishrani. „Prirodni proizvodi nisu automatski dobri, kao što ni prerađena hrana nije automatski loša“, zaključuje Veferš. Takođe, Kershke-Riš ističe da je važno edukovati potrošače kako bi se razbili mitovi o zdravlju koji se uporno održavaju.