Prva Astronomsko-meteorološka stanica u Srbiji

Prvog jula 1887. godine počela je sa radom prva astronomsko-meteorološka stanica u Srbiji. Tog dana profesor Velike škole Milan Nedeljković, u svojoj kući na Vračaru, organizovao je i pokrenuo prvu opservatorijsku stanicu u Srbiji.

Četiri godine kasnije, na najvišoj tački grada, na Zvezdari, podignuta je zgrada opservatorije, koja i danas služi toj svrsi. Nekoliko godina kasnije, tačnije 1902. godine, Milan je počeo da objavljuje i prve opšte zvanične izveštaje o prognozi vremena.

Milan G. Nedeljković rođen je 9. septembra 1857. godine u Beogradu i bio je prvi profesor astronomije i meteorologije u Velikoj školi, osnivač i prvi upravnik astronomske i meteorološke opservatorije u Beogradu. Rodio se u ulici Kraljice Natalije, tada Abadžijskoj ulici, kao prvo od osmoro dece imućnog abadžije Gligorija Nedeljkovića i majke Aleksandre.

Prvu mušku gimnaziju završio je kao učenik generacije. Na Velikoj školi, na Prirodno-matematičkom odsjeku, diplomirao je sa odličnim uspehom i nagradom za rad iz fizike. Odmah je primljen za pripravnika predavača za fiziku i matematiku. Međutim, na predlog Josifa Pančića dobija stipendiju za nastavak školovanja u Parizu.

Na Sorboni se upisuje na matematiku, a na Koledžu de Francs vanredno studira fiziku. Posle pet godina studija u Parizu, vraća se u Beograd sa diplomama iz matematike, fizike, astronomije, meteorologije, precizne mehanike i seizmologije.

Na Velikoj školi otvara kathedru za astronomiju i meteorologiju i odmah moli Vladu Kraljevine Srbije da mu omogući izgradnju opservatorije koja bi bila i centralna meteorološka stanica. Godine 1887. osnovao je Astronomsku i meteorološku opservatoriju u Beogradu, u kojoj je početkom 20. veka vršio i prva seizmološka i geomagnetna merenja u Srbiji.

Upravnik opservatorije bio je do svog penzionisanja 1924. godine. Značajno delo M. Nedeljkovića posle Prvog svetskog rata, u kojem je srpski narod teško postradao, jeste nabavka astronomskih, meteoroloških i drugih geofizickih instrumenata i pribora od kojih je napravljena Astronomska opservatorija na Velikom Vračaru, koja je počela sa radom 1932. godine. Telescopi su nabavljeni 1922. godine i dopremljeni iz Jene u Beograd na račun ratne odštete od Nemačke u Prvom svetskom ratu.

Milan Nedeljković, ministar prosvete Miša Trifunović "stavlja u penziju" 30. januara 1924, a sa Opservatorije je definitivno otišao 6. jula 1924. godine. Iako su mu ovim činom izneverena očekivanja da će podići najveću i najmoderniju opservatoriju na Balkanu, jednu od najvećih i u Evropi, Nedeljković, veoma zabrinut za dalju sudbinu poručenih instrumenata kao i za samu Opservatoriju, nalazi snage da na dan odlaska napiše dva pisma ministru prosvete.

U jednom ga uverava da se Opservatorija "mora organizovati u samostalnu naučno-praktičnu instituciju Kraljevine", a u drugome ga moli da sve odluke – zaključenih ugovora o isporukama instrumenata – ostanu na snazi, u kom se cilju on stavlja na dalje raspolaganje.

Šta više, 29. septembra 1924. on odlazi lično kod predsednika Vlade, Ljube Davidovića, da bi mu predao pismo u kojem ga obaveštava da veliki astronomski instrumenti još nisu isporučeni, da su čak došli u pitanje, te mu predlaže da on lično još jednom ode u Berlin i Pariz da po radi po tom pitanju.

Tek tada je, uostalom kao i Davidović, saznao da je Ministarski savet u međuvremenu doneo odluku, "ne zna se na čiji podstrek", da se svi ugovori Opservatorije samo utoliko izvrše, ukoliko su sume isplaćene, a ostatak se poništava u korist države.

Sve vreme u astronomskom-meteorološkom poslu Milanu Nedeljkoviću je od velike pomoći bila imućna i obrazovana supruga Tomanija (1866-1959). Celog života su izdvajali lična sredstva za ove nauke. Milan Nedeljković preminuo je 21. februara 1950. godine u Beogradu u 92. godini života.