Gdje se u Evropi najviše koristi vještačka inteligencija?

Evropska unija nastavlja da ulaže u nove mjere za podršku uvođenju vještačke inteligencije među pojedincima i preduzećima, izrađujući nove strategije spremnosti i objavljujući različite smjernice o etičkoj upotrebi AI-ja. Prema istraživanju Eurobarometra o budućim potrebama za digitalnim obrazovanjem, 64 odsto Evropljana u potpunosti ili djelimično se slaže da će do 2030. svi morati da budu pismeni u oblasti vještačke inteligencije.

Od 2021. godine, upotreba AI tehnologija organski je porasla za 12,3 odsto među evropskim preduzećima. Gotovo trećina Evropljana, njih 32,7 odsto, priznaje da je koristila AI alate. Izražene razlike u korišćenju AI-ja među državama članicama EU-a ukazuju na to da se u nekim zemljama upotreba generativne vještačke inteligencije u formalnom obrazovanju i profesionalne svrhe ne smatra negativnom, dok je u drugima još uvijek tabu.

U 2025. godini, OpenAI je objavio da ima 120,4 miliona aktivnih korisnika u Evropskoj uniji, što odgovara oko 26 odsto stanovništva EU-a. Iako su ostali AI četbotovi i alati uzdržaniji u objavljivanju podataka o broju korisnika, ChatGPT kompanije OpenAI drži više od 80,02 odsto evropskog tržišnog udijela.

Manje od 10 odsto Evropljana, u prosjeku 9,8 odsto, priznaje da u 2025. koristi generativnu vještačku inteligenciju u svrhe formalnog obrazovanja. Na dnu ljestvice su Mađari sa 0,62 odsto, slijede Rumuni (3,37 odsto), Poljaci (4,59 odsto), Bugari (5,17 odsto) i Njemci (6,04 odsto). Predvodnici u korišćenju AI-ja u obrazovanju su Švedska sa 20,99 odsto, Malta sa 20,22 odsto, Danska sa 17,86 odsto, Španija sa 16,26 odsto i Estonija sa 15,41 odsto.

Prema istraživanju Eurobarometra, 54 odsto Evropljana smatra da AI u učionici može donijeti i koristi i rizike, dok manje od 22 odsto smatra da vještačkoj inteligenciji uopšte nije mjesto u učionici. EU je objavio etičke smjernice za upotrebu AI-ja u obrazovanju, dok neki nastavnici otvoreno se protive ili su umorni od sve veće upotrebe AI-ja među učenicima. Dva ključna područja zahtijevaju pažnju: poboljšanje pristupa bezbjednim AI alatima i potrebe za edukacijom nastavnika o primjeni AI-a.

U poslovne svrhe, 15,07 odsto Evropljana priznaje da koristi generativnu vještačku inteligenciju. Na dnu ljestvice su Mađarska (1,31 odsto), Rumunija (5,24 odsto), Italija (8,00 odsto), Poljska (8,36 odsto) i Bugarska (8,43 odsto). Malta prednjači sa 29,64 odsto, a slijede Danska (27,17 odsto), Holandija (26,56 odsto), Estonija (25,12 odsto) i Finska (25,11 odsto).

U privatne svrhe, Evropljani su opušteniji kada je riječ o korišćenju generativne vještačke inteligencije, pri čemu je Kipar na vrhu sa 43,13 odsto, a slijede Grčka (40,91 odsto), Estonija (37,47 odsto), Malta (37,20 odsto) i Luksemburg (35,71 odsto). Mađarska ponovo prednjači na dnu sa tek 2,12 odsto.

Upotreba barem jedne vrste AI tehnologije među evropskim preduzećima iznosi 19,95 odsto, što je povećanje od 12,3 odsto od 2021. godine. Danska prednjači sa 42,03 odsto, dok su na dnu Rumunija (5,21 odsto), Poljska (8,36 odsto), Bugarska (8,55 odsto), Grčka (8,93 odsto) i Kipar (9,27 odsto).

Iako su Akcioni plan EU-a za „AI kontinent“ i strategija Apply AI koraci u dobrom smjeru, Unija bi sada trebala da se fokusira na detaljne analize sektorske primjene vještačke inteligencije i stvarne spremnosti preduzeća za uvođenje AI-ja.