Vladika Pajisije: Sveti Jovan Krstitelj blagovijesti epohu prosvjećenja i spasenja

Njegovo preosveštenstvo Episkop dioklijski g. Pajisije danas, 7. jula 2026. godine, na praznik Rođenje Svetog Jovana Krstitelja – Ivanjdan, služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u Cetinjskom manastiru, pokraj desnice Preteče Gospodnjega, uz sasluženje sveštenstva i sveštenomonaha, u molitvenom prisustvu vernog naroda.

Liturguijsku propoved, izgovorenu po pročitanoj Jevanđelju, Preosvećeni Episkop Pajisije je počeo rečima iz apostolskog odeljka: Noć podmače, a dan se približi. Istakavši da propovednik Jevanđelja Hristovog Sveti apostol Pavle misli baš na ovaj dan koji mi živimo i celu hrišćansku epohu koja je nastupila nakon ovaploćenja Sina Božijeg, Vladika je kazao da upravo tu epohu svetlosti, epohu prosvjećenja i spasenja, propovijeda i najavljuje sam Sveti Jovan Krstitelj, koji je Preteča Gospodnji, a čije rođenje danas slavimo.

„I sam Sveti Jovan neće najaviti tu epohu, taj dan svetlosti i spasenja, samo rečima, nego on to objavljuje i svojim životom. I sve što je do tada važilo i što se naziva mračnim i noći, prestaje i nastupa sve novo. A sav period ljudske istorije pre Hrista, naziva se tamnim zbog toga što je čovek bio izgnao iz raja“, kazao je Vladika.

Pojasnio je da čoveku čak i da je poželeo da se vrati u raj, to nije bilo moguće jer su na vratima raja, kako kaže Sveto pismo, stajala dva anđela koja nisu dozvoljavala ljudima povratak. Od Hrista čovek se ne vraća odmah u raj, ali ta prilika stoji pred njim i vrata rajska se opet otvaraju za one koji žele da uđu u njega.

Govoreći o životu roditelja Svetog Jovana Krstitelja i Preteče, Vladika je naglasio da su oni, otac, sveštenik Zaharija koji je služio u starozavetnom hramu i majka Jelisaveta, bili pravednog života i da su se trudili da ispunjavaju ono što je nalagala zakon Božiji. Iako se tada smatralo da je teški grešnik onaj koji nije imao poroda, za roditelje Svetog Jovana se naročito naglašava da oni bejahu bezdetni, ali opet pravednog života.

„Baš iz tog njihovog života, mi se možemo poučiti kako čovek treba sa strpljenjem da nosi ono što mu je Bog dao. Ako su bili bezdetni, to ne znači da su trebali da ropću na Boga i traže zbog čega je Bog to dopustio, ako oni to nisu zaslužili. I zapravo to njihovo strpljenje i pravednost, i zahvalnost Bogu na svemu, na kraju biva nagrađeno, tako što dobijaju Svetog Jovana Preteču“, besedio je Preosvećeni Episkop.

Iz života Svetog Jovana Preteče, kako je kazao, vidimo kakva je ta nova epoha. Sveti Jovan je kao vrlo mali ostao bez roditelja i sam je odrastao, pomagajući anđelima Božijim i Božijom silom. Iz njegovog života se vidi koliko je bio posvećen Bogu – skoro svaki trenutak je provodio u molitvi, a svaka njegova misao je bila upravljena Bogu i Carstvu nebeskom.

„On svojim životom, svojim delima, ali i rečju blagovesti da je došla nova epoha, novi dan, svetli dan koji ljudima daje mogućnost spasenja. Zato i mi, draga braćo i sestre, treba da se ugledamo i na roditelje Svetog Jovana, a i na samog Svetog Jovana Krstitelja. Na njegove roditelje, da uvek sa zahvalnošću, strpljenjem primamo ono što nam Bog daje, a na Svetog Jovana – verovatno da se mi ne možemo ugledati njegovim strogim načinom života, ali svakako možemo da živimo na jedan drugi način, a opet Bogu vrlo ugodan“, poučio je sabrane Vladika.

U nastavku je objasnio da to podrazumeva da se trudimo da nikakva laž ne izađe iz usta naših, da ne ogovaramo, ako ne možemo da postimo kao Sveti Jovan, onda da budemo zadovoljni sa onom hranom koju imamo. Zatim, ako nismo u stanju da napustimo svet, onda onaj posao koji imamo, radimo časno i pošteno… „Ako nismo u stanju da živimo devičanskim životom, kao što je živeo Sveti Jovan, onda smo u stanju da svako, ko ima, poštuje svoju ženu i vaspitava svoju decu i da u tome bude primer i drugima. To je taj novi život, to je ta nova epoha, to je ta nova blagodat koju nam donosi Hristos i koju nam propovijeda Sveti Jovan Krstitelj. I zaista svaki čovek koji se trudi da tako živi, on od tog svog truda oseća i radost i zadovoljstvo i zahvalnost Bogu, ali i lepotu ovoga života. Jer kada čovek živi časno, pošteno, trudeći se onako kako Bog zapoveda, onda i u svemu tome dobija i snagu i silu da na tom putu istraje“, poručio je Njegovo preosveštenstvo Episkop dioklijski g. Pajisije.