Spomen Svetog apostola Jerme i Svetog mučenika Ermiјa

Sveti apostol Jerma, jedan od Sedamdesetorice, spomenut je u poslanici Sv. apostola Pavla Rimljanima (16, 14). Rodom je bio Grk, ali je dugo živio u Rimu. Bio je episkop u Filipopolju i završio je svoj život mučenički. Sastavio je veoma poučnu knjigu „Pastir“ prema otkrovenjima anđela Božijeg. Jerma je bio bogat čovjek, ali je zbog greha svojih i svojih sinova pao u krajnju siromaštinu. Jednom na molitvi, javio mu se čovjek u bijeloj odjeći i sa štapom u ruci, rekavši mu da je on anđeo pokajanja, koji je njemu poslat do kraja života njegovog. Dade mu anđeo dvanaest zapovijesti: 1. verovati u Boga; 2. živjeti u prostoti i nevinosti, ne zloupotrebljavati, i davati milostinju svakom ko prosi; 3. voljeti istinu i izbjegavati laž; 4. čuvati čednost u mislima; 5. učiti se strpljenju i velikodušnosti; 6. znati da je uz svakog čovjeka postavljen po jedan dobar i po jedan zao duh; 7. bojati se Boga i ne bojati se đavola; 8. činiti svako dobro i uzdržavati se od svakog zla; 9. moliti se Bogu iz dubine duše s vjerom, da će se molitva naša uslišiti; 10. čuvati se od tuge, kao sestre sumnje i gnjeva; 11. ispitivati istinita i lažna proročanstva; i 12. čuvati se od svake zle želje.

Sveti mučenik Ermiјe stradavao je u vrijeme velikog gonjenja, podignutog na hrišćane za vladavine neznabožnog cara rimskog Antonina. Određen je od cara za mučenje hrišćana neki knez po imenu Sevaštijan. Došavši iz Kilikije u Kapadokiju, on srete u Komanu jednog vojnika, kome bi ime Ermiјe, starijeg čovjeka sa sijedim vlasima, hrišćanina, koji je vjerovao u jednog istinitog Boga i činio pravdu. Knez reče Ermiјu: Od rimskog cara Antonina meni je poslata naredba, koja naređuje da svi hrišćani prinesu žrtve bogovima rimskim; a ako ne htjednu, onda ih stavljati na velike i žestoke muke. Tako i ti, Ermiјe, prinesi bogovima žrtvu, pa ćeš biti prijatelj caru i doživjeti velike počasti.

Hristov podvižnik Ermiјe odgovori: Ja sam vojnik nebeskog i besmrtnog Cara Hrista, čijem Carstvu neće biti kraja, i zato se neću pokoriti smrtnom i bezbožnom caru, čije je carstvo kratkovremeno; Carstvo pak Gospoda našeg Isusa Hrista ostaće nepokolebljivo zauvek; ko god vjeruje u Njega, naslediće život večni. Ja u Njega vjerujem. Ranjije sam Mu služio tajno, a sada Mu služim javno, i đavo me neće pobijediti. Ti imaš vlast nad tijelom mojim, i to po dopuštenju Boga mog, a nad dušom mojom niko nema vlast osim jednog Boga koji mi može dati strpljenje i sačuvati me zauvek.

Čuvši to, knez Sevaštijan reče Svetom Ermiјu: Prinesi bogovima žrtvu, ako hoćeš da uživaš radosti ovoga života. Svetitelj odgovori: Kakva za mene može biti radost, i kakvo uživanje, i kakav život, ako se ja, odstupivši od Stvoritelja mog, poklonim demonima? Vaistinu, to nije radost već žalost, nije uživanje već mučenje, nije život već večna smrt. Knez mu na to reče: Vidim da si veoma mudar. Svetitelj odgovori: Mudar sam u Gospodu Bogu mom, vjerujući u Njega i služeći Njemu svim srcem; sa radošću želim za Njega stradati i umrijeti.

Knez mu reče: Uvažavajući sjedinju tvoju i um tvoj, ja te štitim i milost ti ukazujem. Svetitelj odgovori: Meni nije potrebna takva milost tvoja, nego ja ištem milost Božju, koja će me privesti k Njemu koji Duhom svojim Svetim umudruje sluge Svoje. Knez ga onda upita: Pretpostavljaš li smrt životu? Svetitelj odgovori: Ova smrt nije smrt već život večni, ako trpeljivo podnesem muke od tebe.

Tada naredi knez da mu kamenjem polome vilice i izbiju zube, pa nožem odere kožu s lica njegova. A mučenik reče: Blagodarim Boga što mi blagodast Gospoda moga Isusa Hrista pridodoše. Knez ga upita: Zašto ne primiš svoje sledovanje, kao što ga primaju ostali vojnici? Mučenik odgovori: Pošto nepravedno pljačkate uboge, zato ne primam od vas sledovanje, i ne upotrebljavam ga, jer imam duhovnu hranu koja je od Duha Svetoga, i neću nikad ogladnjeti.

Tada knez naredi da se što jače užari peć, pa baci u nju Hristovog mučenika. A kada posle tri dana otvoriše peć, knez nađe mučenika živog i nepovređenog, kako pjeva i slavi Boga, jer ga se oganj uopšte nije dotezao. Onda knez dozva volhva, vračara, i naredi mu da spremi otrov i otrovi Ermiјa. Sveti mučenik, pomolivši se Bogu, popi otrov, i ništa mu ne bi, po riječi Hrista Gospoda koji je rekao: Ako i smrtno što popijete, neće vam nauditi.

Zatim volhv spremi najsmrtonosniji otrov i dadoše mučeniku rekavši: Ako ti i ovaj otrov ništa ne škodi, onda ću i ja ostaviti svoje volhvovanje i povjerovati u raspetog Boga kome ti služiš. – Sveti Ermiјe i taj otrov ispije do dna, ali mu ni on ni najmanje ne škodi, i on ostade čitav i zdrav. Tada volhv uzviknu: Pobedio si, Ermiјe! savladao si i nadjačao si, slugo Hristov, i spasio si od pakla propalu dušu moju, i pobudio si me da živim Bogu! Kao što se obnavlja stari metalni kip kada se prekune, tako se i ja, sastarjeli u gresima i nevaljalstvu, obnavljam obraćajući se k Bogu živome i večitome. O, Bože nebeski, koji me preko sluge Tvog Ermiјa izbavi od obmane demonske i idolopokloničke poganštine, primi mene grešnog koji se obraćam k Tebi, i pomiluj mene koji ispovijedam Tebe!

Kada on tako kličaše, knez pobesne od jarosti, i naredi da mu odmah odseku glavu. I bi posečen volhv taj, krstivši se krvlju svojom; i novi hrišćanin i mučenik Hristov ode ka Hristu Bogu, za koga položi dušu svoju. A Svetog Ermiјa naredi knez da muče, čupajući mu žile iz cijelog tijela. Mučen na tako bezdušan način, sveti mučenik govoraše mučitelju: Ja nikakav bol ne osjećam od ovoga mučenja; jer kao što lekarski nož, rasecajući žilu, ispusti nezdravu krv i daje zdravlje tijelu, tako i ja, primajući čupanje žila iz tijela mog, postajem sve zdraviji i zdraviji u veri Hristovoj.

Potom mučitelj vrže mučenika u kazan vrelog, kipjećeg jela. Ali kazan odmah ostinu, i kipući jeleј postade kao prohladna rosa; i mučenik kličaše: Ja ne osjećam muke, i volju tvoju neću ispuniti, o mučitelju! Ja ispunjavam samo volju Oca nebeskoga, i Njemu, Stvoritelju mom, prinosim sebe sama na žrtvu neporočnu, jer je On Gospodar duša i tijela naših. – Dok sveti mučenik tako govoraše, mučitelj naredi da se ljuto sirće, pomiješano sa žuči, sipa mučeniku u usta. A mučenik govoraše: Ova gorčina je meni kao med radi Boga mog, zbog koga trpim ovo.

Zatim knez naredi da mučeniku iskopa oba oka. Čuvši to, sveti mučenik reče mučitelju: Ako su ti potrebne tjelesne oči moje, koje gledaju sujetu ovoga sveta, uzmi ih sebi, a ja imam oči srca, kojima jasno vidim svjetlost istinitu. – I svetom mučeniku biše iskopana oba oka. Potom bi strmoglavce za noge obešen; i visio tako tri dana, i silna mu krv istječe iz nosa. A posle tri dana dođoše neki da ga vide, misleći da je već umro, i zaprepastiše se kad ga nađoše živog i slave Boga. No tada na oči njihove pade neki mrak za nevjerje njihovo, i oni oslepeše; i stadeše zapomagati: Smiluj se na nas, slugo istinitoga Boga, jer nas evo udari slepilo! A svetitelj im reče: Priđite k meni! – Kad mu oni priđoše, on stavi ruke svoje na njih i reče: U ime Gospoda mog Isusa Hrista progledajte! – I oni tog časa progledaše. I vraćajući se, ispričaše knezu sve što ih snađe. A knez, raspaljujući se jarosću, sve više i više, naredi da mučeniku odere svu kožu sa tijela. I kad to bi učinjeno, sveti mučenik se rugao knezu, i ismijavao pogane bogove neznabožačke, čime mučitelja dovede do najvećeg besa. I mučitelj, riknuvši kao lav, potegnu mač i odseče mučeniku časnu glavu. Tako okonča svoj mučenički podvig Sveti Ermiјe. A potajni hrišćani dođoše, uzeše njegovo sveto tijelo i glavu, i sahraniše ih u Kapadokiji, u mjestu zvanom Koman. I tu bivaše čuda od časnih moštiju mučenikovih, i davahu se isceljenja, u slavu Hrista Boga našeg, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i poklonjenje, sada i uvek i kroz sve vekove, amin. Sveti Ermiјe postrada 166. godine.