Danas se slavi Sveti Jovan Vladimir, knez srpski

Danas Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog Jovana Vladimira, prvog sveca u rodu srpskom i nebeskog zaštitnika grada Bara.

Ovaj sveti i slavnog kralj srpski, Jovan Vladimir, potiče iz blagočestivog i carsog roda koji je vladao u srpskim kneževinama Zahumlju i Prevali, koja se još zvala Dioklitija, Duklja ili Zeta. Njegov deda zvao se Hvalimir i imao je tri sina: Petrislava, Dragimira i Miroslava. Petrislav je preuzeo upravu nad Zetom (Dukljom), Dragimir nad Travunijom (Trebnje) i Hlevnom (Hum), dok je Miroslav vladao Podgorjem. Pošto Miroslav nije imao djece, njegova država prešla je u vlast Petrislava, koji je za naslednika imao sina, ovog blaženog Vladimira.

Vladimir je postao car u drugoj polovini desete veka u Duklji i ostalim predelima Ilirije i Dalmacije, a prestonica mu je bila kod crkve Prečiste Djevice Marije u oblasti Krajini, na zapadnoj strani Skadarskog jezera. Blaženi Vladimir od detinjstva je bio ispunjen duhovnim darovima – bio je krotak, smiren, ćutljiv, bogobojazan i čist životom, prezirući sve privlačnosti zemlje i revnujući za sve uzvišeno i božansko. Kako veli za njega vizantijski istoričar Kedrin, on je bio 'čovek pravičan i miroljubiv i pun vrlina'.

U ranom mladosti proveo je neko vreme kod dobrog vojskovođe da bi se učio ratnoj veštini. Iako je sve to dobro naučio, spojio je viteštvo i pobožnost, to jest pravo hrišćansko blagodejstvo. Marljivo je proučavao i Sveto Pismo, bio je veoma milosrdan prema siromasima. Znanje Svetog Pisma i milosrđe pomoglo mu je da mnoge bogumile i druge jeretike povrati u pravoslavnu veru.

U svom životu i vladanju u svemu je rasuđivao mudro i mudro je vladao svojim podanicima, zbog čega je bio voljen od svih. Takođe, razaslao je učitelje po narodu da poučavaju ljude pravoslavnoj veri i nauci Hristovoj, a jeretike da obraćaju ka Istini. Podizao je crkve i manastire, kao i bolnice i stranoprihvatnice. Jednom rečju, iako car na zemlji i moćni vladar, bio je krotki sluga Nebeskog Cara Hrista i Carstva Božjeg, koje nije od ovog sveta, ali za koje se ovaj blaženi već od detinjstva opredelio.