Kalasova: Ukrajina ne koristi vazdušni prostor Baltika za napade

Kaija Kalas, visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbjednosnu politiku, odbacila je tvrdnje Moskve da baltičke države dozvoljavaju Ukrajini da koristi njihov vazdušni prostor za izvođenje napada na Rusiju, ocijenivši to kao potpune besmislice. „Tvrdnje da baltičke države dozvoljavaju Ukrajini da koristi njihov vazdušni prostor su potpune besmislice, i Rusija to zna. Pretnje Moskve baltičkim državama su znak slabosti, a ne snage”, napisala je Kalas na društvenoj mreži X.

Prema njenim riječima, Moskva pokušava da zastraši Evropu kako bi uticala na smanjenje pomoći Kijevu. Kalas je poručila da bi odgovor EU trebao da bude suprotan, jačanje podrške Ukrajini i ubrzano jačanje evropske odbrane.

Povod za njenu reakciju bile su tvrdnje ruske Spoljne obaveštajne službe, koja je 19. maja saopštila da Ukrajina, navodno, priprema udare na rusku teritoriju sa prostora Letonije. Prema navodima SVR-a, Kijev planira da lansira bespilotne letelice iz baltičkih republika kako bi skratio vreme leta do ciljeva u Rusiji.

Letonski zvaničnici su odbacili ove navode. Predsednik Letonije, Edgars Rinkēvičs, poručio je da Rusija laže kada tvrdi da Riga dozvoljava bilo kojoj državi da koristi letonski vazdušni prostor ili teritoriju za napade na Rusiju ili bilo koju drugu zemlju. Ministrica spoljnih poslova Letonije, Baiba Brože, takođe je ocenila da je reč o ruskoj dezinformacionoj kampanji, naglašavajući da Letonija ne ustupa svoj vazdušni prostor za napade na Rusiju.

Prašanje oko vazdušnog prostora baltičkih država postalo je sve napetije nakon više incidenata s bespilotnim letelicama. Reuters je prethodno objavio da su Letonija i Litvanija zatražile od NATO-a jačanje protivvazdušne odbrane u regionu, nakon što su dve, kako je navedeno, zalutale ukrajinske bespilotne letelice ušle iz pravca Rusije i pale na teritoriju Letonije, od kojih je jedna eksplodirala kod skladišta goriva u Rēzekne.

Istovremeno, iz Moskve su nastavljene oštre poruke prema baltičkim zemljama, dok u Briselu ocenjuju da je reč o pokušaju pritiska na istočne članice NATO-a i EU, koje se ubrajaju među najglasnije zagovornike nastavka vojne i političke podrške Ukrajini.