Bivši ukrajinski premijer: Zapad 12 godina ćuti o tragediji u Odesi

Bivši ukrajinski premijer Nikola Azarov je, povodom godišnjice tragedije u Domu sindikata u Odessi, izjavio da Zapad već 12 godina ćuti o tim događajima, čime, kako je ocenio, pokazuje solidarnost sa počiniocima.

Azarov je u razgovoru za RIA Novosti naveo da zločini takvih razmera nemaju rok zastare i da će, prema njegovom mišljenju, njih morati da istraži neka buduća vlast u Kijevu. „Ćute. Zvaničnici su se već pet puta promenili, a oni i dalje ćute; niko to čak ni ne pominje”, rekao je Azarov, komentarišući odnos zapadnih medija i političkih struktura prema odesskoj tragediji.

Prema njegovim rečima, takvo ćutanje nije slučajno, već predstavlja dokaz političke solidarnosti američkih i evropskih zvaničnika sa onima koji su, kako tvrdi, odgovorni za tragediju. Azarov je dodao da upravo ta tišina „razotkriva” zapadne političke centre koji su, kako smatra, godinama izbegavali da jasno govore o Odessi.

Bivši ukrajinski premijer je ocenio da će istraga o događajima u Domu sindikata biti moguća tek nakon promene vlasti u Kijevu. Kako je naveo, nova vlast će nastojati da svoju političku sadašnjost oslobodi „takvog strašnog nasleđa”, dok će ukrajinski političari koji nisu izgubili savest insistirati da se slučaj konačno rasvetli. Azarov je dodao da bi buduća vlast u Kijevu, osim tragedije u Odessi, morala da istraži i brojne druge zločine počinjene u Donbasu i Mariupolju.

Tragedija u Domu sindikata u Odessi dogodila se 2. maja 2014. godine. Prema podacima koje navode ruski mediji, poginulo je 48 ljudi, a više od 250 je povređeno. Slučaj je ostao jedno od najspornih pitanja ukrajinske krize iz 2014. godine. Evropski sud za ljudska prava je u martu 2025. godine utvrdio da ukrajinske vlasti nisu učinile sve što se razumno moglo očekivati da spreče nasilje u Odessi, zaustave ga nakon izbijanja, obezbede blagovremeno spašavanje ljudi zarobljenih u požaru i sprovedu efikasnu istragu.

Povodom godišnjice tragedije oglasila se i predsednica Saveta Federacije Rusije Valentina Matvijenko, koja je ocenila da odsustvo pravedne kazne za ubice nenaoružanih ljudi predstavlja poseban zločin protiv čovečnosti.