Poglavlje 27 u završnoj fazi, ali nedostaje kadra i komunikacije

Crna Gora planira do juna da zaokruži normativni okvir za Poglavlje 27, koje se tiče životne sredine i koje je jedno od najzahtjevnijih u pregovorima sa Evropskom unijom. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bez dovoljno kadra i bolje komunikacije sa građanima, zelena agenda teško može biti sprovedena.

Poglavlje 27 podrazumijeva izgradnju više desetina uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, infrastrukturu za kvalitetno upravljanje otpadom i zaštitu vazduha, čime bi Crna Gora opravdala stavku iz Ustava kojom je konstatovano da je riječ o ekološkoj državi. Sredinom marta, Vlada je poslala Evropskoj komisiji 12 zakona, 95 podzakonskih akata i 4 strategije koje se tiču ovog poglavlja. Očekuje se da najkasnije u prvoj polovini juna bude zaokružen normativni okvir za ovo poglavlje.

Damjan Ćulafić, ministar MERS-a, ističe da je jedan od izazova uspostavljanje ekološke mreže Natura 2000, kao i kartiranje 4 putna pravca za izradu strateških karata buke. On očekuje da će Vlada Crne Gore do juna utvrditi predlog za uspostavljanje ekološke mreže zaštićenih područja Natura 2000, što je neophodno za zatvaranje Poglavlja 27.

U međuvremenu, započela je izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu, a planira se i regionalni centar za tretman otpada u Nikšiću. Ovi projekti naišli su na negodovanje građana i lokalnih vlasti, ali takve reakcije nisu nepoznate ni razvijenim zemljama.

„Mora postati strategija komunikacije, da se pazi kako se daju izjave, da se objasni građanima sve ono što su njihova pitanja, što su njihove sumnje i strepnje u odnosu na neki projekat“, kazao je Vuk Vujisić, ekološki aktivista. Za realizaciju brojnih projekata iz Poglavlja 27 nije dovoljna izgradnja infrastrukture, već je potreban i dovoljan broj kompetentnih ljudi koji bi sprovodili zelenu agendu.

Ivana Vojinović, direktorica Centra za klimatske promjene, navodi da nije zaposlen dovoljan broj ljudi koji će administrativno raditi na poglavlju. „Dakle, da piše zakone, podzakonske akte, strategije. Kad nam tu nedostaje kadra, možete misliti koliko nam kadra u tom specifičnom, operativnom i tehničkom smislu fali“, kaže ona.

Vujisić dodaje da je potrebno podići kapacitete inspekcija, posebno ekološke i vodoprivredne. „Moramo omogućiti tim ljudima da prvo imamo dovoljno kadrova, da imamo dovoljan broj inspektora, i drugo da su ti inspektori zadovoljni, da imaju volje da rade na terenu. Nažalost, danas imamo inspektore koji sa svojim vozilima idu na teren i vrše inspekcijski nadzor“, navodi Vujisić.

Postoje uslovi iz Poglavlja 27 koje treba ispuniti do kraja 2026, ali za većinu projekata odobren je tranzicioni period od 5 do 20 godina.