Političke igrarije usporavaju borbu protiv mafije

Hapšenja "krupnih riba" u Crnoj Gori više ne izazivaju gromoglasne aplauze vlasti, što je nekada bio slučaj. Dok su se hapšenja bivših visokih zvaničnika nekad dočekivala sa entuzijazmom, danas su reakcije minimalne. Andrijana Razić ukazuje na to da su predstave za javnost predugo trajale bez najavljenih epiloga, što je dovelo do prezasićenosti društva.

Prema riječima Momčila Lekovića iz Demokrata, problem leži u sporosti pravosuđa, koje presuđuje presporo, dok Stevo Muk upozorava da pojedinci s vrha bivšeg režima nikada neće biti procesuirani. Milo Đukanović je u aprilu 2024. govorio o hapšenju bivšeg policijskog funkcionera Zorana Lazovića i nekadašnjeg glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, ističući da su hapšenja dokaz stepena infiltracije organizovanog kriminala u institucije sistema.

Na hapšenje Aca Đukanovića, Đukanovićevog brata i jednog od najmoćnijih ljudi u Crnoj Gori, vlasti su reagovale mlako. Očekivana "euforija" je izostala, a samo je Demokratska partija izrazila stav o hapšenju. Pitanja o političkoj motivaciji hapšenja i dalje su prisutna, posebno u svjetlu optužbi koje se stavljaju na teret Đukanoviću.

Advokat Andrijana Razić je istakla da u civilizovanim državama hapšenja "krupnih riba" ne bi trebala biti motivisana populizmom, već stvarnim poštovanjem zakona. Ona naglašava da su institucije u Crnoj Gori sklone populizmu i ne mare za konačne rezultate presuda. Razić smatra da se društvo umorilo od dugotrajnih predstava za javnost bez pravosnažnih odluka.

Ona je dodala da su nedavna hapšenja, uključujući ono Veselina Barovića, pratila zanimljiva društvena dešavanja, uključujući i kontroverze oko hapšenja Miloša Medenice. Iako hapšenja ne moraju biti politički motivisana, tajming se može smatrati sumnjivim.

Na kraju, Razić upozorava da su svi hapšioci postali država apsurda i političkih igrarija, umjesto da se u Crnoj Gori uspostavi pravo i pravda.