Vazdušni udar pored nuklearke Bušer – poginuo stražar, Rosatom evakuise osoblje u Jermeniju

Situacija u Iranu doseže kritičnu tačku nakon što je jutros potvrđeno da je u vazdušnom napadu pogođena neposredna blizina nuklearne elektrane Bušer. Iranska atomska agencija potvrdila je pogibiju jednog pripadnika obezbjeđenja, dok ruski „Rosatom“ započinje hitnu evakuaciju preostalih stručnjaka.

U subotu ujutro, 4. aprila 2026. godine, prije oko dvadesetak minuta, iranske vlasti saopštile su da je u napadu oštećena pomoćna zgrada unutar kompleksa jedine operativne nuklearne elektrane u zemlji. Ovo je četvrti put od početka rata (28. februara) da se postrojenje Bušer našlo na meti vazdušnih udara.

Dok se intenzitet sukoba pojačava, generalni direktor Rosatoma, Aleksej Lihachov, potvrdio je da ruska državna korporacija sprovodi „finalnu evakuaciju“ svojih zaposlenih. Više od 200 ruskih specijalista napušta Bušer i kreće put Jermenije, dok će na samoj lokaciji ostati svega oko 50 dobrovoljaca koji će pokušati da održe vitalne funkcije postrojenja i kampa, uprkos stalnoj opasnosti – takozvana „skeletna ekipa“ (skeleton crew).

Podsećamo, pre samo nedelju dana u Bušeru je bilo oko 320 ruskih stručnjaka, što znači da se prisustvo ključnog osoblja smanjuje na apsolutni minimum neophodan za sprečavanje ekološke katastrofe.

Iako zvanični izvori tvrde da sam reaktor još uvek nije direktno oštećen, situacija je alarmantna zbog onoga što se nalazi unutar postrojenja. Naime, unutar svakog nuklearnog reaktora nalazi se bazen za hlađenje istrošenog nuklearnog goriva u kojem se ono hladi nakon vađenja iz reaktorske posude i tu ostaje obično nekoliko godina.

Što se tiče samog Bušera, pošto je u pitanju neobičan dizajn – VVER reaktor u zaštitnoj zgradi koja je počela da se gradi za drugačiji reaktor, ona kompanije Siemens – bazen sa gorivom nalazi se unutar zaštitne zgrade, što je pomalo neobično. Prema rečima Lihachova, u Bušeru je trenutno uskladišteno 72 tone svežeg nuklearnog goriva i 210 tona istrošenog nuklearnog goriva.

Treba imati u vidu da bi direktan pogodak u bazene sa istrošenim gorivom ili u sam reaktor snage 1.000 megavata mogao izazvati radiološku kontaminaciju koja bi se osećala širom Persijskog zaliva. Takođe, ozbiljnu opasnost predstavlja i mogućnost gubitka spoljašnjeg napajanja ili otkaza agregata za pumpanje vode u reaktor, bez čega bi došlo do pregrevanja.

Međunarodna agencija za nuklearnu energiju pozvala je na „maksimalnu uzdržanost“, ali na terenu, kako se navodi, nema naznaka smirivanja situacije. Napad na pomoćne objekte nuklearke predstavlja direktno kršenje međunarodnih konvencija o bezbednosti nuklearnih postrojenja tokom oružanih sukoba. Ova situacija, kako se ocenjuje, u suprotnosti je sa praksom u Ukrajini, gde su strane uglavnom izbegavale napade koji bi mogli ugroziti nuklearnu infrastrukturu.