Zakoni o Vladi i Skupštini treba da budu usvojeni istovremeno

Zakoni s takozvanom „plavom zastavicom“ u plenum pred poslanike stižu ubrzanom procedurom, dok Zakon o Vladi stoji u fioci. Pravni akt kojim bi se regulisao rad izvršne vlasti je u skupštinskoj proceduri još od 23. februara, ali još ne stiže na dnevni red.

Iz većine kažu da bi taj zakon trebalo da se izglasa s onim koji bi regulisao rad zakonodavne vlasti. Poslanik PES Darko Dragović navodi da ta dva propisa moraju biti usvojena istovremeno, jer jedan drugog dopunjavaju i predstavljaju sinhronizaciju rada vlade i skupštine.

„I u ovom momentu ne smatram da je pametno usvojiti zakon o vladi, a da istovremeno u proceduri ne bude zakon o skupštini“, kazao je Dragović.

Delovi predloga zakona o skupštini, koji nije dobio zeleno svjetlo na kolegijumu predsjednika parlamenta, objavljeni su u medijima. Nije se dopao delovima većine, ali kažu da bi novi zakon trebalo da uskoro dođe na dnevni red.

Dragović kaže da skupštinska većina radi na izradi nacrta zakona u skupštini. „Koji je dosta specifičan pravni akt, jer reguliše rad i status kako poslanika, tako i rad skupštine kao najvećeg zakonodavnog doma. Tako da u relativno kratkom roku treba da bude gotov zakon u skupštini i onda ne postoji nikakva prepreka da istovremeno oba predloga zakona ne budu stavljene u skupštinsku proceduru“, kazao je Dragović.

Iz opozicije ipak na situaciju gledaju drugačije. Tvrde da je cilj većine destabilizacija sistema. Aleksandra Vuković-Kuč (DPS) tvrdi da bi zakon o vladi podrazumijevao normalizaciju redovnosti pravnog poretka jedne države.

„Kakav god da je, a ovaj njihov je nikakav i radi u korist ove vlasti. Ali njihov cilj jeste da ometu sami integracioni proces time što će usporiti i osporiti rad skupštine“, kazala je Vuković-Kuč.

Oni kažu i da se pod plaštom evropskih integracija provlače problematična zakonska rješenja, na način na koji stižu tzv. evropski zakoni na dnevni red, i ne dozvoljavaju opoziciji da se valjano upoznaju sa zakonima.

A na pitanje kada očekuju da bi zakone o vladi i skupštini mogli vidjeti na dnevnom redu, poručuju da bi odmah bili na dnevnom redu. „Da raspravljamo o njima, ne zato što su dobra rješenja, nego da iskomentarišemo šta je to dobro, a šta loše u tim rješenjima, ali nažalost odgađanje je karakteristika ove vlasti: Ko odgađa ne pogađa, a mi ćemo izgleda baš promašiti naš put u EU“, rekla je predstavnica DPS Crne Gore.

Podsjetimo, zakonom o vladi regulisana su brojna pitanja. Od broja obaveznih ali ne i maksimalan broj ministarstava, do uvođenja u pravni sistem telefonskih sjednica ukoliko su u pitanju hitne okolnosti. Zakon uvodi obavezu da najmanje 40% članova Vlade bude iz reda manje zastupljenog pola.