Režim želi da stavi građane pod prismotru

Nadzor, kontrola i manipulacija su noseći stubovi aktuelne vlasti. Vest da je četrnaest studenata, aktivista i opozicionih političara od početka godine bilo špijunirano nedozvoljenim softverom preko mobilnih telefona predstavlja kontinuitet aktivnosti režima Aleksandra Vučića. Ova situacija pokazuje da smo kao društvo ušli u opasnu zonu „susedstva dobra i zla“. Kada čudovišta postanu naša svakodnevica, prestajemo da ih primećujemo, oni postaju naš standard. Ova vest je zaprepastila civilizovani svet, dok je za nas bila još jedna od mnogih, svakodnevnih doza prljavštine koju nam režim servira godinama.

Masovni nadzor nad studentima i političkim akterima trebao bi da bude ozbiljan alarm koji bi celo društvo podigao na noge. Međutim, predsednik države, umesto da reaguje na ovo, se izjavama prisluškivanih podsmeva, naziva ih glupim i besmislenim, ističući kako je samo njega prisluškivao. Nikada građanima nije objasnio kako je moguće da šef države razgovara sa kriminalcima. U sistemu koji je stvorio, to nije ni morao, jer su mnogi ljudi s onu stranu zakona postali spoljni zid vlasti.

Prikupljanje podataka koji mogu biti zloupotrebljeni o komunikacijama, finansijama i stavovima pojedinaca predstavlja glavnu aktivnost aktuelne vlasti. Vučićev režim je Srbiju poslednjih godina pretvorio u praktični primer Fukoovog koncepta panoptikona. Atmosfera nadzora stvara strah od aktivizma, prisiljavajući ljude da postanu svoji stražari. Sećate li se kako je kreirana afera tobožnjeg državnog udara?

Nadziranje je glavni alat kontrole ove vlasti pred predstojeće izbore. Vučić je zaobišao izborne zakone i popisao lične karte budućih glasača, dok će medijski panoptikum funkcionisati kao stub srama. Tajna država koja uhodi građane postaje dostavna služba, a sve prikupljeno o političkim akterima šalje se direktno u studio. Jasno je da nema granice koju vlast neće preći, a na izborima će se suprotstaviti želja za promenama i nezapamćeni inženjering.