'Ekonomski Dan D' protiv Irana - Teheran odgovara

Nakon što je Vašington najavio „ekonomski Dan D“ protiv Irana, u pokušaju da ga izoluje od svjetske privrede, iz Teherana odgovaraju da „i oni znaju da igraju tu igru“. Iran je „u potpunosti spreman“ za sankcije, koje će predstavljati „još jedan poraz“ za Sjedinjene Američke Države (SAD), izjavio je iranski ministar privrede Ali Madanizade.

Najavljujući niz novih mjera, američki ministar finansija Skot Besent rekao je da će svaka zemlja koja bude finansijski sarađivala sa Iranom biti izolovana, što važi i za banke i kompanije. Ove mjere uslijedile su posle preokreta u stavovima Bele kuće oko rokova za okončanje rata, započetog u februaru američkim i izraelskim napadima na Iran. Besent je mere opisao kao „najveću finansijsku ofanzivu svih vremena“, koja će Iranu „zategnuti omču i blokirati svaki potencijalni izvor prihoda“.

Među najvećim trgovinskim partnerima Irana su Kina, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su prošle nedelje saopštili da obustavljaju trgovinu i transakcije sa Teheranom. Međutim, samo nekoliko sati posle američke objave, Iran je saopštio da je uveren da će njegovi trgovinski partneri nastaviti da posluju s njim. Ni Kina, ni Rusija nisu prihvatile američke mere, rekao je Madanizade. Iranski ministar privrede smatra da će se sankcijama suprotstaviti i druge zemlje.

„Vlada je bila i jeste spremna i ima dvogodišnji plan za ovakve događaje“, izjavio je Madanizade na državnoj televiziji, dodajući da je Teheran „dugo čekao na ove planove“. „I mi imamo naše načine borbe, znamo kako da igramo ovu igru“, rekao je. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da sankcije i taktika pritiska ne pomažu i da će Peking preduzeti sve što bude potrebno da zaštiti interese Kine.

Rat je doveo do skoka cena nafte na svjetskom tržištu, a kao odgovor na najnoviju pretnju Iran je upozorio da će obustaviti sav izvoz nafte iz regiona. Iranski režim je izdao novo upozorenje brodovima da ne prolaze kroz Ormuski moreuz bez dozvole, javlja Rojters. Kroz ovaj moreuz - uzak plovni put južno od Irana - u normalnim okolnostima prolazi oko petine svjetske nafte i gasa. Međutim, Iran je praktično blokirao taj saobraćaj od početka sukoba, što je dovelo do rasta cena nafte širom sveta.

„Iran se sada suočava sa veoma jasnim izborom i pred njim su samo dva puta - potpuna globalna izolacija ili povratak normalnosti, uz mogućnost da se ponovo priključi svetskoj privredi“, rekao je Besent. Dodao je i da je američko Ministarstvo finansija mapiralo mreže, posrednike i finansijske kanale koje Iran koristi kako bi zaobišao sankcije i trgovao naftom. Donete su odluke o merama protiv pet sektora - digitalne imovine, tehnologije, zlata, avijacije i pomorskog saobraćaja, a uvedene su sankcije protiv gotovo 60 kompanije, pojedinaca i plovila, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

Obraćajući se vladama i subjektima koji pomažu Iranu ili trguju sa njim, Besent je rekao da oni ne mogu da „tvrde da ne vide da omogućavaju ovakve aktivnosti“. Iako je rekao da je važno dati ljudima vremena da razumeju nove sankcije, dodao je i da „treba da znaju da ćemo reagovati veoma brzo i da smo ozbiljni.“

Dejvid Oksli, glavni ekonomista za klimatsku politiku i robna tržišta u kompaniji Kapital ekonomiks, izrazio je sumnju u delotvornost najavljenih sankcija. „Pošto obnovljena američka pomorska blokada već guši iranski izvoz nafte, direktan uticaj 'ekonomskog Dana D' na prihode Irana od energenata biće prilično beznačajan. Smatramo da će novi paket kratkoročno imati samo ograničen direktan uticaj na tokove iranskih energenata“, kaže Oksli.

Jedan od razloga za to je činjenica da oko 90 odsto iranske nafte odlazi u Kinu, zemlju koja „ni ranije nije priznavala američke sankcije i malo je verovatno da će ovog puta pokleknuti pred njima“. Ekonomske posledice rata u Iranu osećaju se i u SAD i širom sveta. Više cene nafte podstakle su strahovanja zbog rasta troškova života, dok su cene benzina i dizela znatno više nego pre godinu dana. U SAD je cena benzina premašila četiri dolara po galonu, a troškovi života predstavljaju jednu od najvećih briga američkih birača uoči novembarskih međuizbora.

Cena barela Brent sirove nafte, svetskog repera za cenu nafte, 24. avgusta je bila 92 dolara. Besent je prošle nedelje najavio da će američka vlada intervenisati na tržištu obveznica i otkupiti dodatnu količinu državnog duga, u pokušaju da poveća tražnju za obveznicama i snizi troškove zaduživanja. Međutim, efekat te najave bio je kratkotrajan, pošto su se dugoročni troškovi zaduživanja već narednog dana ponovo povećali.

Iranski režim se već suočava sa oštrim ekonomskim sankcijama SAD. Bivši američki predsednik Barak Obama i nekoliko saveznika SAD postigli su 2015. sporazum sa Iranom kojim su ukinute mnoge sankcije u zamenu za to da Iran ograniči nuklearni program. Međutim, Tramp je 2018. povukao SAD iz tog sporazuma, nazivajući ga „suštinski manjkavim“, i ponovo uveo sve američke sankcije Iranu. Tokom mandata predsednika Džoa Bajdena bilo je nekoliko pokušaja da se sporazum iz Obaminog vremena obnovi, ali do toga nije došlo.