Partijski ljudi i dalje će sprovoditi izbore: Blizu kraha ideja o profesionalnom CIK-u?

Ideja da se partijska Državna izborna komisija (DIK) transformiše u profesionalnu Centralnu izbornu komisiju (CIK) je blizu kraha, jer vlast i opozicija planiraju da kriterijume za izbor šefa i članova CIK-a stave u drugi plan. Ovim bi se otvorila vrata svima onima koji do sada nisu mogli zadovoljiti standarde, a mnoge od tih ljudi prati manja ili veća stranačka sjenka.

Prema nezvaničnim informacijama “Vijesti”, ovo je plan za izmjene Zakona o izboru odbornika i poslanika, koji je nedavno dogovoren uz posredovanje EU. Očekuje se da, ako dobije “zeleno svjetlo”, bude podnijet parlamentu kako bi bio usvojen do kraja jula. Ovaj proces pokrenut je jer se duže od pola godine ne nazire rješenje za konstituisanje CIK-a, a pet pokušaja uspostavljanja te institucije propalo je jer kandidati nisu ispunjavali uslove koje bi se mogli nazvati “izbornim iskustvom”.

Kriterijumi za kandidate uključuju dodatno obrazovanje, iskustvo u izbornim procesima, saradnju sa relevantnim državnim organima, javnu prepoznatljivost u oblasti izbora, te poznavanje izbornih zakona i procedura. Međutim, prema planu vlasti i opozicije, ovi kriterijumi bi bili skrajnuti, a fokus bi se prebacivao na formalne uslove kao što su biračko pravo i radno iskustvo.

Planirano je da se omogući da za CIK konkurišu ne samo pravnici, već i politikolozi. Predsjednik i dva člana CIK-a moraju biti pravnici, dok ostala dva člana trebaju biti politikolozi. Očekuje se da će komisija za izbor CIK-a raspisati konkurs u avgustu, ali stručnjaci upozoravaju da bi to moglo rezultirati odabirom samo partijskih kandidata, jer ne postoji mogućnost za nove prijave tokom avgusta.

U međuvremenu, iz Delegacije EU u Podgorici poručuju da je uspostavljanje profesionalnog i efikasnog CIK-a ključno za izbornu reformu. Ističu da je od suštinske važnosti da komisija postane operativna do kraja avgusta 2026, kako bi se omogućile pravovremene pripreme za nadolazeće izbore.

Izvor “Vijesti” obaviješten o procesu promjene zakona tvrdi da su međunarodne adrese sugerisale da se olabave formalni uslovi, ali ne i kriterijumi za iskustvo, koji su ključni za formiranje profesionalne institucije.