Iranska planina Pijuk: Tajnovito postrojenje i Trampove pretnje

U najnovijim pretnjama Iranu, američki predsednik Donald Tramp spominje manje poznato mesto od drugih dobro poznatih nuklearnih lokacija u zemlji. Upitan za izveštaje da je Teheran možda preselio nuklearne centrifuge na planinu Pijuk, Tramp je poručio da će Amerika udariti podzemni kompleks „veoma snažno... verovatno vrlo uskoro.“

Iran tvrdi da je ovaj čvrsto utvrđen kompleks, još u izgradnji, namenjen da zameni naprednu centrifugalnu proizvodnju i sabirni centar u Natanzu, u pokrajini Isfahan, oko 220 kilometara južno od Teherana. Međutim, njegova procenjena veličina, dubina tunela i nedostatak pristupa međunarodnim inspektorima doveli su do spekulacija da bi planina Pijuk mogla imati dodatnu namenu za Iran.

Ova lokacija je povezana sa pitanjima u vezi sa zalihama izuzetno obogaćenog uranijuma. Eksplozija je pogodila nuklearni kompleks Natanz 2. jula 2020. godine, što je Iran nazvao činom „sabotaže“, a različiti izveštaji su okrivili Izrael, koji nikada nije preuzeo odgovornost. Nekoliko meseci kasnije, tadašnji šef Iranske organizacije za atomsku energiju, Ali Akbar Salehi, najavio je planove za postrojenje zamene koje je „modernije, veće i sveobuhvatnije“ unutar obližnje planine.

U jesen 2020. godine, na planini Kolang Gazla ili Pijuk, počeli su da se pojavljuju prvi znaci nove lokacije. Satelitski snimci sada otkrivaju dva para ulaza u tunele, na istočnoj i zapadnoj strani planine, kao i prilaz na južnoj strani. Uz vrh na oko 1.608 metara nadmorske visine, ova planina bi mogla da sadrži mnogo podzemnih nivoa, prema američkom Institutu za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS).

Iran je pooštrio sigurnosni pristup lokaciji posle 12-dnevnog rata sa Izraelom i Amerikom u junu 2025. godine, izgradivši zid oko skoro čitavog kompleksa, prema Centru za strateške i međunarodne studije. U februaru 2026. godine, satelitski snimci su pokazali ojačane ulaze u tunele, a jedan snimak je prikazao svež beton izliven preko oblasti oko ulaza.

Američka stručna grupa procenjuje da je lokacija dovoljno velika da sadrži malo postrojenje za obogaćivanje uranijuma sa naprednim centrifugama, što znači da manja mašina može da proizvede istu količinu obogaćenog uranijuma na manjem prostoru. Međutim, nema dokaza da su ove kaskade centrifuga instalirane. Takođe, mogla bi se koristiti za zaštitu komponenti centrifuga, osetljive opreme i materijala za pravljenje nuklearnog goriva od napada.

Glavna prepreka za utvrđivanje namene ove lokacije jeste ta što Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) još nije dobila pristup kompleksu, a Iran nije obezbedio informacije o njegovom nacrtu. U martu je generalni direktor IAEA Rafael Grosi rekao da inspektori treba da dobiju pristup, imajući u vidu iranske izjave o mogućoj nuklearnoj nameni lokacije.

Najnovija procena IAEA-ja je da je Iran imao 440,9 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto - na korak do 90 odsto potrebnih za oružje - zaključno sa 13. junom 2025. godine. U to vreme, IAEA je znala da je većina iranskog uranijuma obogaćenog na 60 odsto bilo proizvedeno u Fordovu i Natanzu, ali ne nužno čuvano tamo. Nuklearna postrojenja u Isfahanu takođe bi mogla da sadrže nuklearni materijal, što je agencija sugerisala.

U ovim okolnostima, planina Pijuk postala je lokacija koja se često pominje u spekulacijama, ali nijedan zvanični izveštaj IAEA, objavljeni obaveštajni dokument ili snimak koji se može proveriti ne potkrepljuju tu teoriju. Amerika je pre godinu dana napala iransko nuklearno postrojenje Fordov sa razbijačem bunkera GBU-57, bombom od 13,6 tona pravljenom da se probije kroz čitave slojeve zemlje, stena i ojačanog betona pre nego što se detonira.

Međutim, uspeh takvog napada zavisi od tipa stene, dubine kompleksa i ugla udara. Tramp je tvrdio da su iranska nuklearna postrojenja uništena i da dugo neće biti u stanju da naprave nuklearnu bombu. Ipak, iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, tvrdio je da američki napadi nisu postigli mnogo.

U februaru 2026. godine, Amerika i Izrael pokrenuli su nove napade na Iran, uz optužbe da je Iran blizu proizvodnje nuklearne bombe, a prilikom prvog dana napada, 28. februara, ubijen je Ali Hamnei, a njegov sin Modžtaba Hamnei je teško ranjen i kasnije imenovan za novog vrhovnog vođu. Američki ministar odbrane, Pit Hegset, izjavio je da je Modžtaba Hamnei „verovatno unakažen“ u tom napadu.

Stručnjaci smatraju da Amerika ne može da očekuje isti nivo uspeha od napada na planinu Pijuk, jer je kompleks dublje, a njegov nacrt mnogo manje poznat. Ako se nuklearni materijali čuvaju u najdubljim delovima kompleksa planine Pijuk, nije jasno da li bi vazdušni udar mogao da ih uništi. Međutim, napad bi mogao da naruši pristup i operacije kompleksa, što bi moglo objasniti Trampove pretnje u vezi sa ovom lokacijom.