Tramp otvara novi trgovinski front

Sjedinjene Američke Države od 22. jula uvode carinu od 25% na većinu uvoza iz Brazila, čime je zvanično započeta nova tarifna strategija administracije Donalda Trampa. Ova strategija bi, prema najavama Vašingtona, uskoro mogla da zahvati i desetine drugih zemalja, uključujući Kinu, Evropsku uniju, Indiju, Japan, Južnu Koreju i Meksiko.

Nova politika usledila je nakon što je Vrhovni sud SAD ranije ove godine oborio ključni deo Trampovog prethodnog tarifnog sistema. Administracija je zato pribegla članu 301 američkog Zakona o trgovini, koji omogućava uvođenje carina nakon istraga o navodno nepoštenim trgovinskim praksama. Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD do sada je otvorila gotovo 80 takvih istraga, a Brazil je prva zemlja koja će se suočiti sa novim merama.

Vašington tvrdi da Brazil vodi nepoštenu trgovinsku politiku u više oblasti, od digitalne trgovine i sistema instant plaćanja „Piks“, za koji SAD smatraju da diskriminiše kompanije koje izdaju platne kartice, do pitanja ilegalne seče šuma. „Obimni pregovori sa Brazilom tokom protekle godine nisu rešili ova pitanja, ali ostajemo otvoreni za nastavak pregovora kako bi se konačno otklonili problemi utvrđeni u ovoj istrazi“, izjavio je američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir.

Predsednik Brazila Luiz Inacio Lula da Silva ocenio je da nikakvo opravdanje ne stoji uz ovu odluku i najavio da će njegova zemlja odmah aktivirati mehanizme predviđene Zakonom o reciprocitetu, kao i da će spor pokrenuti pred Svetskom trgovinskom organizacijom. Američki državni sekretar Marko Rubio odgovorio je oštro, optuživši brazilskog predsednika da nije iskreno pregovarao sa Vašingtonom. „Lula i njegova vlada nisu pregovarali sa Sjedinjenim Američkim Državama u dobroj veri. Tokom protekle godine Lula je svoj ego stavljao ispred dogovora koji bi bio u interesu brazilskog naroda, a ove carine su cena takvog ponašanja“, poručio je Rubio.

nove carine odnosiće se na hiljade proizvoda, uključujući šećer, poljoprivredne mašine, odeću, električne uređaje, papir i čelik. Ipak, Vašington je odlučio da iz mera izuzme pojedine strateške proizvode, među kojima su govedina, kafa, retki zemni elementi, energenti, avioni i delovi za avione. Na listu izuzeta dodatno su uvršteni organski med, sirovo gvožđe i instant kafa bez dodatih aroma.

Brazil se, međutim, suočava i sa novim problemom. U toku je još jedna istraga prema članu 301, koja bi trebalo da bude završena 24. jula i odnosi se na navodne veze sa prinudnim radom u lancima snabdevanja. Ukoliko Vašington uvede i dodatnu carinu od 12,5% koja se razmatra u okviru te istrage, ukupno opterećenje za veliki broj brazilskih proizvoda na američkom tržištu moglo bi da dostigne 37,5%.