Rangiranje korporativnog duga u Evropi: U kojim zemljama se najviše zadužuju?

Prema najnovijim podacima Evrostata o zaduženosti nefinansijskih korporacija u Evropskoj uniji, postoje značajne razlike među državama članicama. Sedam zemalja trenutno premašuje upozoravajući prag Evropske komisije od 85 odsto BDP-a.

Na vrhu liste najzaduženijih zemalja nalazi se Luksemburg sa odnosom duga od 251,1 odsto BDP-a, a prate ga Danska (115,4 odsto), Kipar (107,3 odsto), Holandija (106,3 odsto) i Belgija (90,6 odsto). Stručnjaci upozoravaju da visoke stope duga u ovim zemljama često nisu rezultat prezaduženosti domaćih preduzeća, već su povezane s njihovom ulogom kao međunarodnih finansijskih čvorišta.

Finansijske čvorišta na vrhu liste pokazuju da veliki dio zabilježenog duga dolazi iz prekograničnih tokova finansiranja unutar istih korporativnih grupa, umjesto od klasičnog zaduživanja lokalnih operativnih firmi. Centralne banke Belgije i Holandije naglašavaju da bi, nakon isključivanja specifičnih finansijskih struktura, stvarni nivo duga bio znatno niži od onog koji prikazuje zvanična statistika Eurostata.

Francuska i Švedska se suočavaju s izazovima koji se razlikuju od ostalih zemalja. Francuska, sa stopom duga od 91,6 odsto BDP-a, predstavlja jedinu veliku ekonomiju eurozone gdje se korporativni dug smatra stvarnom makroekonomskom ranjivošću. Domaća preduzeća su među najzaduženijima u eurozoni i suočavaju se sa visokim troškovima servisiranja obaveza.

U Švedskoj, dug od 108,6 odsto BDP-a je primarno koncentrisan u sektoru komercijalnih nekretnina. Kompanije iz ovog sektora intenzivno su se zaduživale tokom perioda niskih kamatnih stopa, a porast kamatnih stopa nakon 2022. godine postao je ključna tačka ranjivosti švedske privrede.

Podaci takođe otkrivaju zanimljiv fenomen u Italiji i Grčkoj. Iako su ove države među najzaduženijima u EU kada je riječ o javnom dugu, njihovi privatni korporativni sektori pokazuju izuzetno niske stope zaduženosti – 55,1 odsto u Italiji i 58,6 odsto u Grčkoj. U ovim zemljama, finansijski teret je gotovo u potpunosti prebačen na javni sektor, dok su privatne kompanije zadržale konzervativniji pristup zaduživanju u poređenju sa evropskim prosjekom, koji do kraja 2025. godine iznosi 70,1 odsto BDP-a.