Kina smanjuje cilj privrednog rasta na najniži nivo od 1991. godine

Peking je smanjio godišnji cilj privrednog rasta na raspon od 4,5 do pet odsto, što predstavlja najniži nivo od 1991. godine. Ova odluka dolazi u trenutku kada se Kina suočava sa brojnim izazovima, uključujući slabu potrošnju, smanjenje broja stanovnika, krizu na tržištu nekretnina, globalne trgovinske tenzije i energetske probleme uzrokovane ratom u Iranu.

Ovi detalji su objavljeni tokom najvažnijeg političkog skupa u Kini, poznatog kao „dve sednice“, tokom kojih su predstavljeni i neki detalji petogodišnjeg plana za drugu najjaču svjetsku ekonomiju. Prethodno su vlasti 2023. godine smanjile cilj privrednog rasta na oko pet procenata, dok 2020. godine zbog pandemije korona virusa taj cilj nije bio postavljen.

Tokom dve sednice, koje su počele 4. marta i obično traju najmanje sedam dana, premijer Li Cijang je predstavio izveštaj na 46 strana u kojem su sadržani ciljevi rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Kine, kao i okvir za najnoviji petogodišnji plan koji će definisati ciljeve ekonomskog razvoja do 2030. godine. Očekuje se da će se o planu glasati tokom završnog dana skupa, a objaviće ga državni mediji dan ili dva kasnije.

Li je naglasio da će petogodišnji plan obuhvatiti investicije u inovacije, visokotehnološke industrije, naučna istraživanja i dodatne napore za podsticanje domaće potrošnje. Ovi komentari ističu zabrinutost Pekinga da slaba domaća potrošnja čini zemlju previše zavisnom od izvoza, uz ambicije da unapredi proizvodnu industriju.

Izveštaj takođe opisuje planove za više od 100 velikih projekata tokom narednih pet godina, s ciljem proširenja industrijskih kapaciteta, posebno u oblasti nauke, tehnologije, transporta i energetike. Peking želi da predvodi pokret za zelenu energiju, smanji emisije ugljenika i poboljša zaštitu životne sredine. Takođe, Kina planira da izgradi „društvo prilagođeno porođaju“ kako bi se suočila sa zabrinutostima u vezi sa zapošljavanjem, obrazovanjem i zdravstvenom zaštitom.

Kina se suočava sa starenjem stanovništva i padom nataliteta, što dodatno komplikuje planove Pekinga za jačanje privrede. U januaru su zvanični podaci pokazali da je Kina ostvarila cilj privrednog rasta od pet odsto za 2025. godinu, međutim, Peking je takođe saopštio da se privredna ekspanzija usporila na 4,5 procenata u poslednja tri meseca 2025. godine, što je rezultat slabe domaće potrošnje i dugotrajne krize na tržištu nekretnina.

Više od dve trećine kineskih provincija smanjilo je ambicije privrednog rasta. Politički analitičar Džou Ženg iz organizacije China Macro Group izjavio je da novi ciljevi odražavaju „realnost“ sa kojom se Kina suočava, dok istraživačica sa Univerziteta Džordžtaun Ning Leng dodaje da bi brojke rasta trebalo uzeti sa „rezervom“, s obzirom na slabiju privrednu sliku.

Kriza u sektoru nekretnina, koja je nekada činila skoro trećinu kineske privrede, ozbiljno je pogodila ekonomiju i dovela do otpuštanja i smanjenja plata. Izvoz i proizvodnja su pomogli u održavanju privrede, s najvećim trgovinskim suficitom na svetu od 1,19 triliona dolara prošle godine, ali to dodatno povećava zavisnost Kine od izvoza.

U međuvremenu, rat SAD i Izraela sa Iranom doveo je do gubitka dva ključna izvora jeftine nafte za Peking. Očekuje se da će američki predsednik Donald Tramp posetiti Kinu u aprilu, dok Kina nastavlja da se okreće obnovljivim izvorima energije kako bi smanjila zavisnost od fosilnih goriva.